Stagnacija najveće evropske ekonomije dodatno pojačava pritisak na industrijsku konkurentnost, dok istovremeno raste oslanjanje na uvoz ključnih sirovina. U takvom okruženju, rizici u snabdevanju ne proizlaze samo iz dostupnosti materijala, već i iz koncentracije proizvodnje i prerade. Posebno su u fokusu bakar, litijum i retki zemni metali (REE), jer su vezani za tehnologije koje pokreću industrijske lance vrednosti.
Analiza koju su objavili IW Consult i Fraunhofer ISI, izrađena za KfW Research, razmatra kako uvoz ovih sirovina utiče na stvaranje vrednosti i zaposlenost u Nemačkoj. Studija se fokusira na tri grupe materijala zbog njihove uloge u ključnim i budućim tehnologijama. U centru pažnje su i strukturni faktori zavisnosti koji se prenose kroz proizvodne korake od rudarstva do finalnih poluproizvoda.
Prema nalazima studije, skoro trećina bruto dodatne vrednosti u prerađivačkoj industriji zavisi od proizvodnje dobara koja sadrže bakar. Dodatna vrednost povezana sa dobrima koja sadrže litijum iznosi oko desetine, dok udio vezan za dobra koja sadrže retke zemne metale dostiže 22%. Najveća izloženost odnosi se na proizvođače automobila i njihove dobavljače, kao i na sektore električne, elektronske i optičke industrije.
Uvozna zavisnost se prepliće sa tržišnom strukturom u kojoj dominira mali broj izvoznika. Najveći resursi retkih zemalja koncentrisani su u Kini, dok nalazišta u Grenlandu, Kanadi i Švedskoj nisu dovoljno istražena da bi bila kvantifikovana. Iako retki zemni metali nisu „retki“ po geološkoj učestalosti, problem je što se retko nalaze u količinama koje omogućavaju ekonomski isplativu eksploataciju.
Studija razdvaja rizik po materijalima i dobavljačima, navodeći da je gotovo trećina nemačkog uvoza litijuma ocenjena kao rizična. Za bakar i retke zemne metale taj udio iznosi 19%. Kada je reč o litijumu i REE, tri najveća dobavljača imaju tržišni udio veći od 80%, što povećava ranjivost lanca snabdevanja.
Geografska koncentracija posebno je vidljiva u strukturi porekla: za nemačko tržište bakar dolazi iz Rusije, dok za litijum-karbonat dominantan deo obezbeđuje Čile. Udeo Čilea u isporukama litijum-karbonata iznosi 72%, čime se dodatno naglašava koncentracija izvora snabdevanja. Kod retkih zemnih elemenata Nemačka uvozi 84% potreba iz Kine, a takav obrazac se očekuje da potraje.
U kontekstu upravljanja rizicima, Matthias Wachter iz Federacije nemačkih industrija (BDI) ukazuje da je zavisnost od mnogih neenergetskih sirovina iz Kine veća nego ranija zavisnost od gasa iz Rusije. On naglašava da je rizik najizraženiji kada su u pitanju proizvodi povezani sa rudarskom proizvodnjom, rafinacijom i trgovinom. Prema njegovom tumačenju, problem nije primarno fizička dostupnost sirovina, već koncentracija eksploatacije i posebno dalja prerada.
Wachter dodaje da kontrola izvoza pojedinih retkih zemnih elemenata pokazuje sposobnost prebacivanja tržišnih uslova prema interesima dobavljača. Time se ranjivost lanca snabdevanja vezuje za faze prerade koje su geografski skupljene. Takva struktura može da utiče na stabilnost isporuka čak i kada sirovine postoje na globalnom nivou.
KfW Research zaključuje da obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja zahteva sagledavanje celog lanca – od rudarenja do uvoznih poluproizvoda. Fritzi Köhler-Geib, glavni ekonomista KfW-a koji je naručio studiju, navodi da održivo snabdevanje prvo uvodi troškove, ali predstavlja preduslov za oblikovanje zelene i digitalne transformacije. U tom okviru se rizici ne tretiraju kao izolovani problem nabavke već kao faktor industrijske politike.
Matthias Wachter takođe ističe da smanjenje zavisnosti i jačanje otpornosti ne mogu nastati preko noći. Kao ključne mere navodi diverzifikaciju izvora i razvoj novih kapaciteta, uz jačanje domaće proizvodnje kao deo rešenja. On pritom naglašava da Nemačka raspolaže značajnim količinama više vrsta sirovina, što otvara prostor za drugačiji pristup portfelju nabavke.
Cornelius Bar upozorava da je potrebno preduzeti mere radi diverzifikacije država porekla, supstitucije kritičnih sirovina, širenja sopstvenih resursa i jačanja reciklaže. Uslovi za realizaciju tih koraka uključuju odgovarajuće lokacione parametre poput troškova energije i prihvatljivost među stanovništvom. Time se operativna izvedivost politika vezuje za regulatorne i društvene okvire koji utiču na tempo razvoja kapaciteta.
U studiji se kao primeri retkih zemnih elemenata navode skandijum (scandium), cerijum (cerium), prometijum (promethium), terbium (terbium) i tulijum (thulium), uz još dvanaest drugih elemenata. Iako su neki od njih geološki prisutni češće nego što javnost pretpostavlja, njihova ekonomska eksploatacija zavisi od koncentracija u ležištima pogodnim za rudarenje. Takva razlika između geološke dostupnosti i industrijske isplativosti ostaje centralna tačka procene rizika snabdevanja.
Za nemačku industriju to znači da planiranje proizvodnje mora uzeti u obzir ne samo cene metala već i strukturu tržišta prerade i trgovine. Koncentracija dobavljača iznad 80% kod litijuma i REE dodatno pojačava značaj upravljanja portfeljem nabavke kroz više pravaca izvora. Udeo rizičnih isporuka – 30% kod litijuma i 19% kod bakra i REE – ukazuje na to da je upravljanje kontinuitetom snabdevanja relevantno za više sektora istovremeno.
