U centru pažnje srpske javnosti i industrijskih aktera ponovo se našla kompanija Rio Sava, domaće pravno lice povezano s Rio Tintom, zbog nastavka finansijskih aktivnosti na projektu Jadar kod Loznice. Spor se odvija u trenutku kada je Vlada Srbije već donela odluku o otkazivanju projekta, a istovremeno se vode i administrativni i sudski postupci vezani za pokušaje dobijanja dozvola. Ovakva dinamika ima direktan uticaj na regulatornu praksu, kao i na način na koji se procenjuju troškovi i obaveze investitora nakon prekida projekata.
Rio Sava je osnovana u Srbiji radi upravljanja projektom Jadar, planiranim za eksploataciju litijuma u regionu Jadar, u blizini Loznice. U januaru 2021. godine projekat je ukinut odlukom srpske Vlade, uz obrazloženje zabrinutosti za uticaj na javno zdravlje i životnu sredinu. Otkazivanje je promenilo status projekta iz faze pripreme ka obustavi, ali nije prekinulo sve aktivnosti koje se vezuju za troškove kompanije. Upravo ta razlika između formalnog prekida i nastavka finansiranja postala je ključna tačka spora.
Bojana Novaković, aktivistkinja iz pokreta Marš sa Drine, predstavila je tvrdnje o obimu ulaganja nakon odluke o otkazivanju. Prema njenim navodima, Rio Sava je u poslednje dve godine potrošila 92 miliona evra na pripreme studija izvodljivosti, iako je projekat bio zaustavljen vladinom odlukom. Novaković je istakla da transparentnost finansijskih podataka ostaje centralno pitanje, posebno kroz dokumentaciju koju kompanija podnosi Agenciji za privredne registre (APR). U fokusu su podaci iz finansijskih izveštaja koji bi trebalo da omoguće proveru namene rashoda.
Za dodatnu analizu angažovana je advokatska kancelarija Đorđević, uz cilj da se preispitaju finansijske aktivnosti Rio Save. Sreten Đorđević naveo je da je kancelarija utvrdila kako je Rio Sava do kraja 2022. godine potrošila 411 miliona evra, pri čemu je 388 miliona evra klasifikovano kao gubici. On je dodao da je kompanija nastavila da troši i tokom 2023. godine, kada su izdaci iznosili 100 miliona evra, pa ukupni zbir od osnivanja prema njegovim navodima dostiže 511 miliona evra. Ovi brojevi se koriste kao osnova za zahtev da se razjasni kako su rashodi povezani s projektom koji je formalno obustavljen.
Posebno sporan deo odnosi se na strukturu troškova tokom perioda kada je projekat bio suspendovan i kada su se vodili pravni sporovi. Đorđević je naveo da je Rio Sava izdvojila 300 miliona evra za nematerijalne usluge, pre svega za konsultantske poslove i plaćanja povezanim licima u inostranstvu. U takvom kontekstu postavlja se pitanje opravdanosti i tržišne vrednosti tih transakcija, jer su konsultantski aranžmani tipično predmet dodatne kontrole u slučajevima prekida projekata. Zbog toga su otvorena pitanja o transparentnosti i zakonitosti plaćanja povezanima.
Advokat Đorđević ukazao je i na potrebu da se ispita da li su konsultantske naknade plaćene po cenama koje odgovaraju tržišnim uslovima. On je naveo mogućnost šireg regulatornog rizika kroz potencijalne povrede poreskih pravila ili druge nezakonitosti poput pranja novca, u zavisnosti od rezultata daljih provera. Takvi navodi ne menjaju činjenice o tome da su troškovi evidentirani u finansijskim iskazima, ali menjaju fokus nadzora na način obračuna i svrhu rashoda. U praksi, to može uticati na to kako će sudovi tumačiti opravdanost trošenja nakon raskida projekta.
Pored finansijskog aspekta, Đorđević je naveo da Rio Sava vodi administrativne sporove i pravne izazove u vezi s prestankom projekta. Istaknuto je da postoje pokušaji pribavljanja dozvola za rudarske aktivnosti uprkos odluci o otkazivanju projekta. Takve procedure imaju značaj jer mogu proizvesti dodatne pravne posledice po pitanju statusa planiranih aktivnosti i tumačenja odluka nadležnih organa. Time se spor proširuje sa pitanja troškova na pitanje dozvola i proceduralne usklađenosti.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović reagovala je naglašavajući potrebu za informisanim dijalogom i odgovornim donošenjem odluka o rudarskim projektima u Srbiji. Ona je ponovila opredeljenje Vlade da podigne standarde u rudarstvu i obezbedi usklađenost sa ekološkim i društvenim pravilima. U tom okviru, odluka o otkazivanju Jadra ostaje regulatorna referenca koja definiše granice aktivnosti nakon 2021. godine. Istovremeno, spor oko troškova pokazuje koliko su pitanja dokazivanja namene rashoda relevantna u postupcima koji mogu uključiti međunarodne arbitraže.
Nakon što su protesti prethodili ukidanju projekta Jadar, zabrinutost oko finansijskih tokova Rio Save nije nestala. Tvrdnje o nastavku ulaganja u studije izvodljivosti posle odluke Vlade, kao i navodi o ukupnim izdacima od 411 miliona evra do kraja 2022., uz dodatnih 100 miliona evra u 2023., ostaju predmet rasprave i pravnih provera. U paralelnim postupcima pominju se i pokušaji pribavljanja dozvola uprkos otkazivanju projekta, što dodatno komplikuje sliku statusa planiranih rudarskih aktivnosti. Na taj način slučaj Jadar ostaje operativno relevantan kroz prizmu regulatornih tumačenja, sudske ocene svrhe rashoda i načina vođenja projektnih obustava.
