Rast potražnje za trajnim magnetima, posebno onima na bazi neodimijum-željezo-bor (NdFeB), pojačava pritisak na lance snabdevanja sirovinama koje su kritične za industrije poput energetike, elektronike i industrijskih pogona. U tom kontekstu, dominacija Kine na tržištu magneta od oko 98% ostaje ključna determinanta rizika nabavke za evropske korisnike. Zbog toga se reciklaža magnetnih materijala sve češće posmatra kao operativno relevantan izvor sekundarnih sirovina.
Jedan od problema je niska stopa iskorišćenja povratnih tokova: manje od 1% magneta se trenutno reciklira iz krajnje upotrebe (EOL). To znači da značajan deo potencijalno povratnih NdFeB komponenti ostaje van procesa oporavka, uprkos tehničkoj mogućnosti izdvajanja vrednih elemenata. U praksi, razlika između dostupnog i iskorišćenog volumena direktno utiče na količinu sekundarnih magnetnih materijala koja može ući u proizvodnju.
Heraeus je kroz svoju diviziju Remloy pokrenuo postrojenje za reciklažu magneta od retkih zemalja. Fabrika se nalazi u Bitterfeld-Wolfen-u, u saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt, a fokus je na oporavku i ponovnoj preradi magnetnih komponenti iz EOL uređaja. Ovaj tip kapaciteta je važan jer povezuje tokove otpada i industrijske ulazne materijale, uz cilj da krajnji proizvodi zadrže visok kvalitet.
Operativna osnova procesa je nova tehnologija koja omogućava proizvodnju krajnjih proizvoda istog kvaliteta kao kod primarne proizvodnje. Istovremeno, proces je projektovan tako da značajno smanji potrošnju resursa u poređenju s rutama koje se oslanjaju na primarne sirovine. Za industriju to znači da reciklažni put može biti relevantan ne samo kao dodatni izvor materijala, već i kao način upravljanja potrošnjom inputa.
Kapacitet postrojenja u početku iznosi 600 tona godišnje, uz mogućnost povećanja do 1.200 tona. Takva skala je značajna jer određuje koliko sekundarnih magnetnih sirovina može biti obrađeno kroz isti tehnološki lanac. Heraeus procenjuje da bi reciklažom moglo da se obezbedi više od 30% evropske potražnje za magnetima.
Procena udela reciklaže u evropskoj potražnji dobija dodatnu težinu zbog strukturnog položaja regiona u pogledu primarne proizvodnje retkih zemalja. U Evropi je eksploatacija retkih zemalja praktično nepostojeća, pa se industrijski zahtevi oslanjaju na uvoz i posredne tokove materijala. U takvim uslovima, svaka merljiva promena u dostupnosti sekundarnih magnetnih materijala utiče na planiranje nabavki i kontinuitet proizvodnje.
Na nivou Evropske unije, Critical Raw Materials Act predviđa mehanizme koji uključuju kvote za reciklažu i podsticanje domaćeg rudarenja. Međutim, administrativne prepreke trenutno usporavaju realizaciju tih ciljeva, što ograničava brzinu kojom se mogu prevesti regulatorni okviri u operativne kapacitete. Zato se razvoj postrojenja poput Remloy-jeve fabrike posmatra kao konkretan korak ka popunjavanju praznine između politike i raspoloživih tokova materijala.
Uprkos tome što je tržišni kontekst i dalje obeležen koncentracijom snabdevanja, reciklažni kapaciteti mogu menjati strukturu ulaznih materijala za proizvođače magneta i njihove korisnike. Postrojenje u Bitterfeld-Wolfen-u uvodi tehnološki put koji tretira EOL uređaje kao izvor NdFeB komponenti, umesto oslanjanja isključivo na primarnu proizvodnju. Time se stvara dodatna tačka oslonca za evropske industrijske lance vrednosti koji zavise od magneta zasnovanih na retkim zemljama.
Remloy-jeva inicijativa time postavlja merljive parametre kroz lokaciju, kapacitet i procenjeni doprinos evropskoj potražnji putem reciklaže. Sa početnom obradom od 600 tona godišnje i potencijalom udvostručenja na 1.200 tona, postrojenje dobija prostor za širenje obima oporavka magnetnih materijala. Ujedno, činjenica da se manje od 1% magneta trenutno reciklira ukazuje da postoji neiskorišćen rezervoar povratnih tokova koji bi mogao biti uključen kako kapacitet raste.
