Evropska Zelena stranka saopštila je da pruža podršku demonstrantima u Srbiji koji se protive planovima za eksploataciju litijuma u dolini Jadru, uoči vanredne sednice Narodne skupštine zakazane za narednu nedelju. U fokusu političke rasprave je odluka vlasti da se omogući Rio Tintu, multinacionalnoj rudarskoj kompaniji, da započne vađenje litijuma u Jadru. Razvoj je dobio dodatnu dimenziju nakon protesta koji su se ove godine odvijali u više gradova.
Kako se navodi, protesti su okupili desetine hiljada građana širom pedeset gradova tokom leta, kao odgovor na vladinu odluku o nastavku projekta u dolini Jadru. Dolina Jadru opisana je kao gusto naseljeno ruralno područje u zapadnoj Srbiji, sa poljoprivrednim zemljištem i podzemnim vodnim resursima. Kritika se usmerava na očekivane koristi koje bi prvenstveno išle kompaniji, dok bi ekološke i društvene posledice bile raspoređene na širu zajednicu.
Politički okvir rasprave formiran je na zahtev opozicije, pri čemu je 86 poslanika iz više stranaka podnelo predlog zakona kojim se traži zabrana eksploatacije litijuma. Predstavnici vladajuće većine već su izrazili protivljenje tom predlogu, što otvara pitanje da li će zakon dobiti potrebnu podršku u proceduri. Vanredna sednica tako postaje ključni trenutak za usklađivanje političkih stavova oko rudarskog projekta.
U izjavi koju potpisuje Thomaz Waitz, kopredsedavajući Evropske Zelene stranke, naglašena je potreba za „pravom“ javnom raspravom o litijumu i načinom na koji se donose odluke. Waitz upozorava da se ne ponove ranije greške povezane s degradacijom životne sredine i društvenim poremećajima nastalim zbog žurbe za kritičnim sirovinama. Posebno se ističe da konsultacije moraju biti stvarne, a proces odgovornosti uspostavljen pre bilo kakvih operacija.
Waitz je naveo da aktuelni Memorandum o razumevanju između EU i Srbije ne pruža neophodne pravne garancije. U tom kontekstu traži se pravni okvir u Srbiji koji bi obuhvatio odgovornost i Rio Tinta i srpske vlasti. Fokus je usmeren na prava zajednica i zaštitu prirode i biodiverziteta, uz insistiranje na merljivim mehanizmima odgovornosti.
Evropski Zeleni takođe su osudili nasilje, pritvaranja i zastrašivanje aktivista koji se protive litijumskom projektu. Protesti su, prema navodima, počeli tokom leta 2024. godine nakon što je srpska vlada odlučila da nastavi rad na projektu u dolini Jadru. Podseća se da je projekat ranije bio zaustavljen 2022. godine zbog široko rasprostranjenih protesta.
Razvoj događaja vezuje se i za regionalno-evropski industrijski kontekst kritičnih sirovina, jer je 19. jula u Beogradu održan Samit o kritičnim sirovinama. Događaj je okupio visoke zvaničnike EU među kojima su nemački kancelar Olaf Scholz i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič. Samit se završio Memorandumom o razumevanju EU i Srbije usmerenim na održive lance vrednosti sirovina i baterija.
U javnosti se taj memorandum tumačio kao korak koji može da ubrza realizaciju litijumskog projekta u dolini Jadru, što dodatno pojačava političku osetljivost teme pred skupštinskom raspravom. Istovremeno, najavljeni vanredni zasedanje Narodne skupštine postavlja pitanje kako će se uskladiti zakonodavni predlozi opozicije sa stavovima vladajuće većine. Time se odluka o eksploataciji litijuma pretvara u centralnu tačku domaće političke dinamike uz snažan evropski nadzor kroz postojeće dokumente saradnje.
