Evropska industrija magnezijuma i dalje je oslonjena na primarne isporuke iz Azije, dok istovremeno proizvođači i prerađivači metala suočavaju pritisak da smanje emisije u proizvodnim lancima. Ključni problem je kombinacija geopolitičke zavisnosti od uvoza i relativno visokog ugljen-otiska konvencionalne proizvodnje magnezijuma. U tom kontekstu, projekti koji menjaju tehnološki putanju i izvore energije postaju relevantni za planiranje kapaciteta i troškova. Posebno se to odnosi na sektore koji koriste Mg metal kao stratešku sirovinu, uključujući vazduhoplovnu industriju, proizvodnju vozila i čeličane, kao i legiranje za aluminijumske (Al) sisteme.
MFE Magnesium For Europe GmbH osnovana je 2021. godine sa ciljem uspostavljanja čiste, „zelene“ i konkurentne proizvodnje magnezijuma u Kupresu, Bosni i Hercegovini. Projekat se pozicionira kao ponovno uspostavljanje evropske proizvodnje nakon što su raniji proizvođači zatvarali neprofitabilna postrojenja. Tehnološki izbor i geografski uslovi predstavljaju dve glavne poluge koje projekat koristi za promenu ekonomike i emisija. U središtu je pristup koji kombinuje alternativni proces proizvodnje sa kontrolom nad sirovinom i pristupom niskotarifnoj zelenoj energiji.
Tehnološki temelj projekta je Aluminotermički (Al-termički) proces, opisan kao potpuno etabliran put proizvodnje sa Technology Readiness Level od osam do devet. Al-termički proces predstavlja razvoj u odnosu na Pidgeon tehnologiju i Magnetherm pristup koji se koristio u industriji oko 50 godina, uključujući primenu kod Alcoa do početka 2000-ih. U operativnom smislu, projekat uvodi tri kritične promene: razdvajanje kalcijuma i magnezijuma kroz dodatnu fazu procesa, korišćenje Al-scrap-a (ili čistog aluminijuma) kao redukcionog sredstva i snižavanje radne temperature na 1150°C umesto 1250°C.
Za razliku od Pidgeon procesa, koji iz kalcinisanog dolomita izdvaja Mg u vakuumu pri visokim temperaturama uz ferosilicijum kao reduktor, Al-termički put ima drugačiji bilans energije i nusproizvoda. Pidgeon tehnologija je decenijama dominirala, naročito u Kini, ali je sve češće kritikovana zbog visoke potrošnje energije, nastanka šljake kao otpada i značajnih emisija CO2 koje se kreću oko 20–25 tona po toni proizvedenog Mg kada se koriste gas i električna energija iz uglja. U okviru Al-termičkog pristupa cilj je da se ukloni otpadna frakcija koja bi generisala troškove zbrinjavanja. Dodatno, višefazni dizajn procesa treba da omogući efikasniju konverziju dolomita u prodajne tokove.
MFE planira da koristi Al-termički proces tako da dolomit bude pretvoren u četiri tržišno plasirana proizvoda: Mg i Mg-legure, PCC (precipitovani kalcijum-karbonat), Al-Mg-spinelu i suvi led. Prema projektnoj logici, ovakav izlaz smanjuje jedinični teret troškova jer se vrednost raspoređuje na više prodajnih kategorija. Eliminacija otpada znači da ne nastaju troškovi zbrinjavanja nusmaterijala povezani sa šljakom kakva se javlja kod Pidgeon procesa. Time se menja struktura prihoda kroz diverzifikaciju portfolija proizvoda.
U pogledu emisija, MFE navodi da će postrojenje napajati zelenom električnom energijom iz hidroelektrana, vetra i fotovoltaika. Korišćenje Al-scrap-a kao redukcionog sredstva dodatno je ugrađeno u računicu ugljen-otiska. Na osnovu procene koju sprovodi DLR kao eksterni LCA auditor angažovan za MFE, očekuje se ugljen-otisak manji od jedne tone CO2 po toni Mg, uz oko 12 tona by-produkata. Ovaj parametar je relevantan za industrijske kupce koji prate emisije kroz lance snabdevanja.
Projektna validacija prolazi kroz industrijsko testiranje u završnoj fazi: MFE sprovodi finalnu fazu industrijskog testiranja koristeći kupreški dolomit u Al-termičkom pilot postrojenju. Testiranje i proces auditirali su DMT (TÜV Nord), a konačni rezultati bi trebalo da budu dostupni u aprilu 2024. godine. Takav raspored je važan jer utiče na rokove za projektovanje opreme i odluke o specifikaciji postrojenja pre početka građevinskih radova. U praksi, auditirani rezultati služe kao referenca za tehničku spremnost procesa na industrijskom nivou.
Geografija projekta tretira se kao operativna prednost jer obezbeđuje istovremeno sirovinu, energiju i logistiku. MFE navodi pristup visokokvalitetnom dolomitnom resursu sa dokazanim količinama rezervi, mogućnost korišćenja velikih količina zelene električne energije za pogon postrojenja i lokaciju proizvodnog prostora dovoljno blizu ležišta. Uz to se ističu pouzdana infrastruktura, obučena radna snaga te politička i pravna stabilnost kao uslovi za kontinuitet rada. Proximity prema velikim kupcima posebno je vezan za by-produkate sa ograničenim radijusom plasmana.
Bosna i Hercegovina je deo zapadnog Balkana i geografski je blizu EU tržišta i Jadranskog mora, što utiče na logistiku izvoza. U decembru 2022. EU je jednoglasno dodelila status kandidata BiH, a od 2013. godine carinske mere, vize i trgovinska ograničenja za industrijske proizvode između BiH i EU su uglavnom uklonjena. Sirovine MFE-a, proizvodni lokaliteti i relevantne komunalije nalaze se u kantonu 10, zapadnom delu BiH sa hrvatskim govornim područjem. Lokacija je manje od 150 km udaljena od industrijske luke Ploče, koja predstavlja glavni dubokovodni ulaz za robu koja se šalje ka Balkanu ili iz njega.
Ležište koje opslužuje projekat vezano je za rudarstvo dolomita na području Grguljace: rudnik obuhvata oko 9,5 hektara (23,5 ari) sa približno 11 miliona MT mineralizacije pogodnog za eksploataciju koja bi mogla da hrani proizvodnju od 15 kt godišnje Mg više od 50 godina. Dodatno istraživanje susednog ležišta pokriva još oko 47,5 hektara uz dovoljno sirovine za rad kapaciteta 50 kt godišnje Mg duže od 75 godina. DMT (TÜV Nord) izvršio je dva audita depozita kroz PERC resource i PERC reserve izveštaje. U kupreškom području dolomit se opisuje kao jedan od najkvalitetnijih depozita te vrste trenutno poznatih u Evropi.
Kanton 10 generiše samo zelenu električnu energiju, kako navodi MFE — prvenstveno iz hidroelektrana i vetra — uz status neto izvoznika zelene struje. Topografija kantona i vremenski uslovi ocenjeni su kao izrazito povoljni za hidro-, vetar- i solarno generisanje električne energije. Zbog toga se planira značajno povećanje kapaciteta vetroparkova tokom naredne decenije, što bi trebalo da obezbedi dovoljnu količinu zelene energije za pogon proizvodnje magnezijuma. Ovaj aspekt direktno utiče na rizik dostupnosti energenta tokom eksploatacije.
Diverzifikacija izlaza ima implikacije na ekonomsku otpornost projekta kroz stabilnije tokove prihoda od same prodaje Mg metala. Istorijski posmatrano cene magnezijuma su bile izrazito volatilne, dok su cene by-produkata stabilnije kada su proizvodi visokog kvaliteta. MFE navodi da vrednost kombinovanih prodaja by-produkata po aktuelnim tržišnim cenama pokriva većinu projektovanih troškova proizvodnje. Time se smanjuje osetljivost ukupnog bilansa na fluktuacije cena Mg-a i Mg-legura.
Kontrola troškova dodatno se veže za mogućnost smanjenja zavisnosti od lokalne mreže kroz planiranje vlastitih vetro- i solarnih parkova blizu proizvodnog prostora. Projekat takođe razmatra hedžing redukcionog sredstva na kratkom do srednjem roku jer je aluminijum kotiran na LME-u; nasuprot tome ferosilicijum nije vezan za isti tip tržišne kotacije u istom formatu upravljanja cenama. Udeo redukcionog sredstva označen je kao drugi najveći troškovni element procesa nakon sirovine/energije u ukupnoj strukturi troškova proizvodnje. Takve mehanike upravljanja cenama kompanije obično koriste radi predvidivosti novčanih tokova tokom rada postrojenja.
MFE navodi da projekat ulazi u fazu spremnosti za implementaciju uz tri preostale ključne stavke u pripremi plana: završetak industrijskog pilot testa radi optimizacije industrijskog dizajna i specifikacije opreme; pribavljanje lokalne dozvole koja obuhvata opštu građevinsku saglasnost i ekološku dozvolu; te organizovanje kapitala procenjene vrednosti između 80 miliona i 200 miliona evra. Finansiranje zavisi od stepena povratne integracije unutar lanca vrednosti te bi trebalo da bude strukturirano kroz kombinaciju equity-ja i duga.
Nakon završetka navedenih zadataka MFE planira prelazak na generalno ugovaranje radova, porudžbinu opreme i početak gradnje u trećem kvartalu 2024. Kompanija takođe radi na potpisivanju pisma o namerama sa iskusnim izvođačem radova i operaterom koji bi trebalo da izvrši puštanje postrojenja u rad nakon izgradnje fabrike za proizvodnju magnezijuma. Ovakav korak obično predstavlja prelomnu tačku između inženjerske pripreme i operativnog starta postrojenja jer definiše odgovornosti za commissioning fazu.
Kombinacija kupreške sirovinske baze dolomita sa dokazanim rezervama do nivoa koji podržava višedecenijski rad kapaciteta od 15 kt godišnje Mg pa do scenarija do 50 kt godišnje Mg ostaje centralna tačka projekta kada se posmatra kontinuitet snabdevanja sirovinom. Istovremeno, izbor Al-termičkog procesa uz napajanje zelenom električnom energijom postavlja tehnološki okvir koji utiče na emisijski profil proizvoda kroz LCA procenu DLR-a. Konačna dozvola koja uključuje ekološki segment predstavlja regulatorni uslov koji direktno određuje tempo realizacije projekta prema planiranom Q3 2024 rasporedu gradnje.
