Saradnja u lancu snabdevanja vodonikom postaje sve važnija za evropsku industrijsku transformaciju, posebno tamo gde se gasne infrastrukture mogu prilagoditi novim gorivima. Nemačka i Alžir, čija je energetska saradnja u toku od 2015. godine, nastoje da prošire zajedničke aktivnosti na zelenom vodoniku. U Alžiru je u četvrtak potpisana izjava o namerama između nemačkog ministra za ekonomiju i zaštitu klime Roberta Habecka i alžirskog ministra energetike i rudarstva Mohameda Arkaba.
Potpis je usledio u okviru okruglog stola koji je okupio predstavnike zemalja uključenih u planirani transportni pravac i predstavnike Evropske komisije. Fokus razgovora bio je na takozvanom „južnom H2 koridoru”, konceptu koji polazi od postojeće gasne infrastrukture. Ideja podrazumeva konverziju i proširenje gasovoda kako bi se omogućio transport vodonika kroz Alžir, Tunis, Italiju i Austriju do južne Nemačke.
Za operativnu logiku koridora ključna je činjenica da se radi o prilagođavanju infrastrukture umesto izgradnje od nule, što utiče na dinamiku razvoja lanaca snabdevanja. Učesnici su razmatrali kako bi regionalni tokovi vodonika mogli da se povežu sa potrebama nemačkog tržišta i širim evropskim planovima. Prisustvo Evropske komisije u formatu okruglog stola ukazuje na to da se koordinacija na nivou politike i infrastrukture tretira kao prioritet.
Alžir je u okviru dogovora pozicioniran kao potencijalno značajan proizvođač vodonika za izvoz. U saopštenim ciljevima navodi se da Alžir želi da do 2040. godine isporučuje 10% potražnje Evropske unije. Takav cilj vezuje razvoj proizvodnih kapaciteta za dugoročne obaveze u pogledu izvoznog udela, što ima implikacije na planiranje energetskih i industrijskih projekata.
Paralelno sa bilateralnim koracima, EU je na evropskom nivou preduzela dodatne aktivnosti usmerene na stvaranje ekosistema za zeleni vodonik u Severozapadnoj Africi. Kroz program Global Gateway, najavljeno je ulaganje u razvoj ekosistema zelenog vodonika u Mauritaniji. Najava je data tokom sastanka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa španskim premijerom Pedrom Sančezom i predsednikom Mauritanije Mohamedom Uld Šeihom El Gazuanijem.
U izjavama fon der Lajen istaknuto je da EU planira proizvodnju 10 miliona tona zelenog vodonika do 2030. godine, ali da će deo potreba zavisiti od partnerskih zemalja. Prema tom okviru, dodatnih 10 miliona tona trebalo bi da bude uvezeno, što postavlja zahtev za razvojem proizvodnje i logistike kod dobavljača. Pored Mauritanije, slični projekti su već pokrenuti sa drugim afričkim državama, uključujući Namibiju i Angolu.
Za region jugoistočne Evrope i šire tržište metala i energenata relevantnost ovih poteza leži u tome što vodonik sve češće ulazi u planove dekarbonizacije industrijskih procesa. Konverzija gasnih pravaca na „južni H2 koridor” povezuje mediteranski transport sa centralnoevropskom potražnjom, dok EU-ov pristup kroz Global Gateway usmerava finansiranje prema partnerstvima koja mogu obezbediti dodatne količine. U oba slučaja naglasak je na usklađivanju kapaciteta proizvodnje, transporta i dugoročnog bilansiranja potreba.
Dogovoreni koraci Nemačke i Alžira, uz istovremene inicijative na nivou EU za Mauritaniju, ukazuju na to da se razvoj lanca snabdevanja vodonikom tretira kao infrastrukturni i partnerski proces. Ciljevi vezani za udio izvoza do 2040. godine i planirane količine do 2030. godine daju okvir za merenje napretka projekata. U narednim fazama, operativna pitanja poput prilagođavanja postojećih gasovoda i povezivanja regionalnih tokova sa evropskim potrebama ostaju centralna tema razgovora.
