Najdublji rudnik u Evropi, smešten u Pyhäjärviju u Finskoj, ulazi u novu fazu nakon gašenja proizvodnje koja je decenijama vezivala lokalnu ekonomiju za rudarstvo. Projekat konverzije podrazumeva prenamenu infrastrukture dubokog okna za skladištenje energije na principu gravitacije, čime se otvara pitanje kako se energetska potražnja i industrijska potrošnja mogu uskladiti sa postojećim rudarskim resursima. Lokacija je oko 450 kilometara severno od Helsinkija, a planirani radovi treba da počnu uskoro. U centru promene je i širi regulatorno-industrijski kontekst evropske tranzicije ka fleksibilnijem upravljanju električnom energijom.
Rudnik, dubine 1.444 metra (4.737 stopa), u vlasništvu kanadske kompanije First Quantum Minerals, bio je izvor cinka i bakar-a. Pre obustave rada u avgustu 2022. godine, rudnik je važio za najvećeg poslodavca u regionu, obezbeđujući 600 direktnih i indirektnih radnih mesta. Nakon prestanka proizvodnje, zajednica je počela da razmatra više inicijativa na lokaciji, što je postalo polazna tačka za energetsku prenamenu. U takvim slučajevima ključni operativni faktor je dostupnost dubokih podzemnih struktura koje mogu preuzeti novu funkciju bez izgradnje potpuno nove infrastrukture.
Konverzija se oslanja na lokalne prednosti mreže i promene na tržištu energije, što je istakao Henrik Kiviniemi, izvršni direktor lokalne razvojne kompanije Callio Pyhäjärvi. Prema njegovim rečima, projekat koristi mogućnosti koje pruža regionalna elektroenergetska mreža i transformacija energetskog tržišta. On je takođe naveo da je lokacija pogodna za smeštaj energetski intenzivne industrije, uz dobru logističku povezanost Pyhäjärvija. Ovakvo pozicioniranje relevantno je za planiranje potrošnje i balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Tehnološki nosilac projekta je graviaciona kompanija Gravitricity iz Edinburga, koja razvija sistem Gravistore zasnovan na skladištenju viška električne energije korišćenjem gravitacije. Sistem radi tako što se u periodima viška energije, kada solarne ili vetroelektrane proizvode više nego što je potrebno potrošačima, podižu tegovi smešteni u neaktivnim rudničkim oknima. Kada potražnja poraste, tegovi se spuštaju i energija se oslobađa preko vitla/konopa koji deluju kao generatori. Režim isporuke može biti prilagođen potrebama sistema, uključujući sporije puštanje ili kratke burst cikluse.
Gravitricity planira da koristi pomoćno okno dužine 530 metara (1.700 stopa) kako bi izgradila prototip snage 2 MW. Taj prototip treba da posluži kao demonstracija tehnologije i predstavlja prvi objekat takve vrste u Evropi. Prema informacijama objavljenim na sajtu kompanije, Gravitricity paralelno radi na identifikaciji rudnika u drugim zemljama, uključujući Češku, Nemačku i Indiju. Za industrijske aktere to znači da se model prenamene infrastrukture testira kao šablon koji bi mogao biti primenjen na sličnim lokacijama nakon završetka eksploatacije.
Gravitaciono skladištenje energije nije novo kao koncept, jer su različite varijante razmatrane kroz istoriju energetskih projekata. Međutim, pristup Gravitricity-ja oslanja se na postojeću dubinsku infrastrukturu koja bi mogla da se iskoristi nakon gašenja rudarskih aktivnosti. Time se istovremeno otvara mogućnost zapošljavanja u udaljenim regionima gde su rudnici često ključni ekonomski centri. Istovremeno se naglašava da sistem zadržava karakteristike skladištenja nalik onima koje se očekuju od litijum-jonskih baterija.
Operativne razlike su posebno relevantne za režime brzog odziva mreže: gravitacione baterije mogu da pređu sa nule do punog kapaciteta za manje od jedne sekunde. Sistem je takođe projektovan kao modularan, što omogućava prilagođavanje kapaciteta lokalnim uslovima i zahtevima korisnika ili operatora mreže. U pogledu efikasnosti i troškova, tehnologija se poredi povoljnije sa litijum-jonskim rešenjima zbog problema stacionarnih gubitaka kod baterija tokom vremena stajanja energije. Dodatno, sistem nije ograničen konačnim brojem ciklusa ili rokovima isporuke koji tipično prate određene baterijske tehnologije.
Martin Wright, izvršni predsednik Gravitricity-ja, naveo je da projekat punog obima treba da obezbedi putanju ka drugim komercijalnim inicijativama i da rešenje bude ugrađeno u aktivnosti dekomisije rudnika. Takav pristup direktno povezuje energetsko skladištenje sa završetkom životnog veka rudarskih postrojenja, gde planiranje zatvaranja postaje deo šireg portfelja upravljanja imovinom. U praksi to utiče na način na koji se procenjuju troškovi zatvaranja i potencijalne alternativne namene podzemne infrastrukture. Za regulatore i finansijske institucije posebno je značajno kako se rizik prelaska sa rudarstva na energetsku funkciju raspoređuje kroz faze projekta.
U Pyhäjärviju konverzija dolazi nakon perioda kada je rudnik prestao sa radom u avgustu 2022. godine i kada su lokalni akteri tražili više opcija za buduću upotrebu lokacije. Dubina okna i raspoloživost pomoćnog okna od 530 metara čine osnovu tehničkog dizajna prototipa od 2 MW. Istovremeno, činjenica da je Gravitricity već identifikovala interesovanje za druge zemlje ukazuje na to da će performanse demonstratora imati uticaj na naredne korake razvoja portfolija projekata prenamene rudnika. Na nivou regiona to dodatno osvetljava trend povezivanja industrijskih kapaciteta sa potrebama fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.
