Jedan od najdubljih evropskih rudnika prolazi kroz tehnološku transformaciju koja spaja infrastrukturu rudarstva i potrebe elektroenergetskog sistema. Rudnik Pyhäsalmi, sa više od 1.400 metara dubine, nalazi se u udaljenoj finskoj zajednici Pyhäjärvi, oko 450 kilometara severno od Helsinkija. Nakon dekomisije, lokacija se koristi kao podzemna platforma za skladištenje energije na principu gravitacije. Projekat je razvila škotska kompanija Gravitricity, kroz izradu prvog prototipa u punoj skali.
Pyhäsalmi je eksploatisao cink i bakar, a rudnik je otvoren 1962. godine. Tokom radnog veka izvađeno je više od 60 miliona tona rude. Zatvaranje je usledilo u avgustu 2022. godine, kada je okončana proizvodnja i ostavljen značajan društveno-ekonomski teret za lokalnu zajednicu. U tom kontekstu, ponovna upotreba postojeće podzemne infrastrukture postaje ključna tačka operativne relevantnosti projekta.
Tehnologija gravitacijske baterije zasniva se na dizanju i spuštanju utega unutar rudničkog okna. Sistem koristi pomoćno okno dubine 530 metara za podizanje utega kada postoji višak električne energije, na primer tokom perioda povećane proizvodnje iz vetroelektrana. Kada je potrebna električna energija, utezi se puštaju, a vitla prelaze u režim generisanja struje. Na taj način se dobija ili kratkotrajan impuls ili sporiji izlaz energije u zavisnosti od zahteva mreže.
Prema informacijama o projektu, gravitacijski sistem bi mogao da skladišti 2 MW snage i da se integriše u lokalnu elektroenergetsku mrežu. Integracija u mrežu je važna jer određuje kako se energija koristi u realnim režimima potrošnje i proizvodnje iz obnovljivih izvora. U praksi, ovakav kapacitet cilja na obezbeđivanje fleksibilnosti kada potražnja ne prati trenutnu proizvodnju iz vetra. Vrednost rešenja dodatno se vezuje za dugovečnost i trajanje ciklusa rada u režimu skladištenja.
Razmatranje ekonomike i dugoročnih performansi oslanja se i na naučne nalaze o potencijalu napuštenih rudničkih okana širom sveta. Studija objavljena početkom prethodnog meseca, koju su sproveli međunarodni istraživači iz IIASA, procenjuje da napuštena rudnička okna mogu da skladište do 70 TWh energije. Ta količina se poredi sa približnom vrednošću globalne dnevne potrošnje električne energije. Nalaz je usmeren na to da bi gravitacijske baterije u dekomisanim rudnicima mogle predstavljati troškovno konkurentno rešenje tokom tranzicije ka obnovljivoj proizvodnji.
Operativni korak ka realizaciji prototipa vezan je za sporazum sa lokalnom razvojnim entitetom koji je formirala zajednica Pyhäjärvi. Lokalna struktura ima zadatak da promoviše regeneraciju na lokaciji starog rudnika i uspostavlja okvir za projekte koji koriste postojeću infrastrukturu. Upravo kroz taj dogovor Gravitricity planira transformaciju okna rudnika Pyhäsalmi u prvi prototip svoje tehnologije u punoj skali. Kompanija navodi da očekuje da projekat bude prva evropska primena tehnologije tipa Gravistore.
Gravitricity ističe da će demonstracija u punoj skali pokazati pouzdano skladištenje energije sa dugim radnim vekom, uz mogućnost hvatanja energije tokom perioda niske potražnje i brzo oslobađanje kada je potrebno. Izvršni predsednik kompanije Martin Wright naveo je da projekat treba da obezbedi putanju za komercijalne projekte i da se rešenje uključi u aktivnosti dekomisije rudnika pred kraj njihovog prvobitnog životnog veka. U istom obraćanju naglašena je i namera stvaranja radnih mesta sa niskim emisijama u regionu koji se suočava sa posledicama prestanka rudarstva.
Pored energetskog skladišta, lokacija Pyhäsalmi obuhvata više inicijativa koje pokreće zajednica radi ponovnog aktiviranja industrijskog prostora nakon zatvaranja. Među njima su solarna farma, tehnološke startap aktivnosti i planirana uspostava podzemne 5G mreže. Takav paket projekata ukazuje na to da se transformacija ne oslanja isključivo na jednom tehnološkom rešenju, već na kombinovanju energetskih i digitalnih komponenti unutar iste lokacije.
Za širu regionalnu perspektivu, slučaj Pyhäsalmi pokazuje kako se infrastruktura rudnika može preusmeriti ka funkcijama koje podržavaju stabilnost elektroenergetskog sistema. U isto vreme, činjenica da se radi o dubokom podzemnom objektu sa već postojećim oknom smanjuje potrebu za potpuno novom gradnjom energetskih postrojenja na površini. Kapacitet od 2 MW i planirana integracija u lokalnu mrežu predstavljaju merljive parametre koji će biti relevantni regulatorima i operaterima sistema pri proceni tehničke izvodljivosti ovakvog pristupa.
Sporazum o transformaciji okna u prototip predstavlja operativni okvir za naredne korake testiranja tehnologije u realnim uslovima podzemne infrastrukture. Istovremeno, naučne procene o potencijalu napuštenih rudničkih okana daju dodatnu dimenziju planiranju budućih primena širom Evrope i šireg regiona gde postoji nasleđe rudarstva. Projekat Gravitricity tako ulazi u fazu koja će povezati tehničke performanse skladištenja sa karakteristikama dekomisane rudarske lokacije.
