Zakon EU o kritičnim sirovinama ima za cilj da skrati vreme za izdavanje dozvola za domaće projekte rudarstva i reciklaže, ali ne uspeva da stvori neophodne uslove kompanijama za investiranje, upozoravaju zeleni aktivisti.
Poslanici u industrijskom komitetu Evropskog parlamenta glasali su za potpisivanje političkog sporazuma postignutog sa zemljama EU o Zakonu o kritičnim sirovinama.
Novi zakon, koji je Evropska komisija prvobitno predložila u martu, ima za cilj da smanji zavisnost bloka od Kine za metale kao što su retke zemlje, potrebne za pravljenje proizvoda čiste tehnologije kao što su električni automobili i turbine na vetar.
Tekst izglasan u Parlamentu postavlja aspirativne ciljeve za Evropu da izvuče 10% u zemlji i preradi 40% svoje godišnje potrošnje ključnih minerala do 2030. EU će takođe imati za cilj da reciklira 25% kritičnih sirovina koje završe u njenom otpadu.
Uz obezbeđeno glasanje u Parlamentu, zakon će sada zvanično usvojiti Savet EU, koji predstavlja 27 država članica bloka.
Važno je da usaglašeni tekst postavlja vremenska ograničenja za izdavanje dozvola za projekte u rudarstvu, reciklaži i preradi 16 sirovina koje se smatraju „strateškim“ za zelenu i digitalnu tranziciju EU.
Cilj je da nijedan strani dobavljač ne bi trebalo da obezbedi više od 65% bilo koje strateške sirovine, poput litijuma, kobalta, bakra ili titanijuma – „dajući posebnu pažnju zemljama sa kojima je Unija uspostavila strateško partnerstvo, sporazum o slobodnoj trgovini ili druge oblike saradnje koji obuhvataju sirovine”.
Reakcija industrije
Ali iako je industrija pozdravila ciljeve novog Zakona o kritičnim sirovinama EU, igrači u sektoru rudarstva i metala takođe su ukazali na slabosti u vezi sa širim ekonomskim i poslovnim okruženjem EU.
CRMA, na papiru, predstavlja ambiciozne ciljeve, rekao je izvor. „Međutim, praktična implementacija ciljeva CRMA-e da stimuliše ulaganja u ove sirovine i dalje praktično ne postoji“, dodao je izvor.
„Zakon o kritičnim sirovinama čini važan prvi korak u rešavanju nadolazećeg izazova snabdevanja metalima u Evropi“, rekao je Evangelos Mitilineos, predsednik trgovinskog udruženja Eurometauk. „To sada mora biti početak mnogo veće promene politike da bi se zaista pokrenule investicije EU“, rekao je on.
Industrijski izvori posebno ukazuju na visoke energetske i regulatorne troškove koji predstavljaju „ozbiljan izazov“ za evropske industrije koje se oslanjaju na preradu sirovina, rekavši da ih to čini manje konkurentnim u poređenju sa Kinom i SAD.
Nasuprot tome, SAD su doživele porast investicija vrednih milijardi dolara u lancu vrednosti čiste tehnologije zahvaljujući svom Zakonu o smanjenju inflacije usvojenom 2022. Godine.
Za Euromines, trgovinsko udruženje, nedostatak konkurentnosti EU je takođe rezultat „godina zanemarivanja“domaće evropske rudarske industrije, jer su se jeftini materijali slobodno slali u EU iz zemalja sa nižim društvenim i ekološkim standardima.
„Zelena tranzicija mora početi u rudniku“, rekao je Rolf Kubi, generalni direktor Eurominesa. „Na kraju krajeva, solarni paneli ili turbine na vetar ne smeju samo da proizvode zelenu električnu energiju – oni pre svega moraju biti napravljeni od zelenih sirovina.
Izvor : euractiv
