Zakon EU o ključnim sirovinama je odličan početak za obezbeđivanje održivijeg snabdevanja, ali moramo da se pozabavimo izazovom javnog prihvatanja, piše Šined Kaufman.
Kako je Nedelja sirovina EU završena ranije ovog meseca, sve oči su uprte u njen glavni nacrt Zakona o kritičnim sirovinama.
Ako bude usvojen kako je predviđeno do kraja ove godine, to će biti prvi put da će evropski kreatori politike stvoriti novi okvir za podsticanje evropskog istraživanja i eksploatacije sopstvenih mineralnih i metalnih resursa, što je suštinski preduslov za predloženu zelenu i digitalnu tranziciju.
Od baterija za električna vozila do skladišta energije za obnovljive izvore energije, kritične sirovine (CRM) su esencijalni minerali koji se sve više koriste u novim tehnologijama za borbu protiv klimatskih promena i pružanje pametnijih načina delovanja.
Evropska komisija takođe navodi da su oni ključni za formiranje jake industrijske baze, proizvodeći širok spektar dobara i aplikacija koje se koriste u svakodnevnom životu.
Od očuvanja konkurentnosti evropske industrije do obezbeđivanja održivije budućnosti, pouzdan i nesmetan pristup određenim sirovinama je ključ za budućnost Evrope. Ono što nije uzgajano da bi se obezbedila održivija budućnost moraće da se iskopa.
Od onoga što nam je potrebno do onoga što nas čeka
Dok troši 27% trenutne globalne ponude CRM-a, Evropa iskopava samo oko 3% svojih trenutnih CRM potreba.
S obzirom da se očekuje da će globalna potražnja porasti za čak 500% do 2050. godine, Evropa više ne može da se oslanja samo na uvoz, na sve konkurentnijem globalnom tržištu.
Evropa ne može da nastavi da eksternalizuje svoje buduće potrebe. Mora da obezbedi kraće i otpornije lance snabdevanja i tako mora više da uvozi, više reciklira i izvlači više sopstvenih resursa da bi zadovoljila svoju očekivanu potražnju.
Osim ekonomskog i ekološkog imperativa, Evropa se suočava sa dihotomijom. Javna debata tek treba da pomeri fokus sa onoga što kreatori politike znaju da nam je potrebno, na ono što je društvo spremno da prihvati.
Osim ekonomskog i ekološkog imperativa, Evropa se suočava sa dihotomijom. Javna debata tek treba da pomeri fokus sa onoga što kreatori politike znaju da nam je potrebno, na ono što je društvo spremno da prihvati.
Mnoge zajednice i dalje imaju negativnu percepciju o rudarstvu i rudarskom sektoru. Ono što bi moglo biti od koristi društvu uopšte ne mora da odgovara onim zajednicama na koje će to uticati.
Dok smo ohrabreni onim što se nalazi u nacrtu CRM zakona, na početku smo dužeg puta. Postati partner po izboru zavisi od izgradnje poverenja i kredibiliteta kod onih na koje će svakodnevno poslovanje najviše uticati.
Zajednice moraju biti prve koje će osetiti i videti prednosti. Predloženi rudnik Jadar u Loznici, Srbija, ilustruje poentu. Redak primer visokokvalitetnog depozita koji bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje, izazovi sa kojima smo se suočili da bismo postali operativni, dobro su objavljeni.
Ublažavanju zabrinutosti
Izvan novog okvira politike, širok spektar zainteresovanih strana, uključujući kreatore politike, industriju, nevladine organizacije i civilno društvo, mora se udružiti kako bi premostio jaz između tehničkih i komercijalnih izazova u izvođenju novih rudnika na tržište.
Moramo da izgradimo našu društvenu dozvolu za rad. Biće potrebno vreme pre nego što društvo shvati suštinsku ulogu koju rudarstvo treba da igra u održivoj budućnosti Evrope.
Takođe prihvatamo i razumemo da naša industrija ima nasleđe. Moramo pomoći da bolje objasnimo stvari. Moramo više da slušamo i moramo više da radimo na ublažavanju bilo kakvih zabrinutosti ako želimo da izgradimo poverenje.
Kredibilitet zavisi od transparentnog i odgovornog pristupa načinu na koji angažujemo i delimo informacije.
Rudarstvo se takođe značajno promenilo. Značajna ulaganja u nove inovacije i tehnologije znače da je održivo rudarstvo dostižno.
Od rudarenja pod zemljom do stvaranja minimalnog industrijskog otiska na površinskom nivou, korišćenje voznih parkova električnog transporta, smanjenje otpada i reciklaža su primeri boljih načina da se rade stvari.
Industrija treba da dokaže svoju vrednost
Ovaj novi okvir evropske politike je dobrodošao, ali neće biti dovoljan.
Prihvatanje javnosti je od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da se razvije dovoljno novih rudarskih projekata. Daljnje industrije, koje se oslanjaju na CRM, moraju imati pristup dovoljnoj i pristupačnoj snabdijevanju kako bi omogućile evropskoj ekonomiji da nastavi da raste, uvodi inovacije i ostane konkurentna.
Različite grupe zainteresovanih strana treba da rade zajedno kako bi pronašle i izgradile konsenzus. Kao industrija, moramo da pokažemo da rudarstvo u dvadeset prvom veku može da isporuči potrebne minerale, u velikim razmerama, na potpuno transparentan i odgovoran način, prema najvišim ekološkim standardima sa minimalnim uticajem.
Industrija koja radi sa zajednicama u kojima posluje, donosi društvene i ekološke koristi i obnavlja nekadašnja rudarska mesta.
