Rumunija pojačava politički pritisak prema Evropskoj komisiji i susednim državama članicama EU kako bi se ubrzala izgradnja i proširenje prekograničnih interkonekcija za električnu energiju. U resoru energetike navode da je veći prenosni kapacitet između država ključan za stabilizaciju regionalnog tržišta i smanjenje cena. Ovaj zahtev se pozicionira kao instrument konkurentnosti industrije i dugoročne energetske bezbednosti regiona.
Kristian Busoi, državni sekretar u Ministarstvu energetike, ističe da poruka Bukurešta nije jednokratna već kontinuirana, uz obrazloženje da interkonekcije više nisu opcija nego strateška potreba. On ulogu prekograničnih veza povezuje sa sposobnošću sistema da apsorbuje šokove i ublaži posledice geopolitičkih turbulencija. U tom okviru, cilj je i operativna otpornost industrijskih potrošača na promene na tržištu električne energije.
Busoi naglašava da snižavanje cena struje ima širi značaj od nacionalnog nivoa, jer se troškovi energije direktno odražavaju na ekonomsku snagu EU. Upozorenje koje se pripisuje Mariju Dragiju tumači se kao signal ranjivosti Evrope u uslovima rastućih globalnih tenzija i nastavka sukoba u Ukrajini. Takav kontekst, prema njegovoj interpretaciji, utiče na funkcionisanje energetskih tržišta i strukturalne limite EU.
U razgovorima sa Dragijem, Busoi je povezao reforme koje bi trebalo da ožive industrijsku konkurentnost Unije sa prioritetima rumunske politike. Kao bivši predsedavajući Odborom Evropskog parlamenta za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE), učestvovao je u razmatranjima o načinima da se tržište učini efikasnijim. Fokus je stavljen na upravljanje prekograničnim tokovima električne energije kroz centralizovaniji pristup.
Jedan od elemenata koji se pominju u tim razmatranjima jeste stvaranje jedinstvenog regulatornog okvira radi smanjenja zaštitničkih praksi među državama članicama. Busoi navodi i potrebu za povećanjem ulaganja u više segmenata energetskog sektora, uključujući nuklearnu energiju, infrastrukturu za prirodni gas i obnovljive izvore. U istom paketu reformi spominje se i tehnologija hvatanja ugljenika, kao deo šireg pristupa dekarbonizaciji i obezbeđivanju kapaciteta.
Visoke cene energije nastavljaju da opterećuju rumunske domaćinstva i industriju, pa se u domaćem planiranju ističe set mera koje je predložio ministar energetike. Rumunija taj paket opisuje kao osmišljen odgovor na troškovni pritisak, ali uz napomenu da pojedine mere zahtevaju vreme, finansiranje i usklađeno delovanje na nivou EU. Zbog toga se ubrzanje razvoja interkonekcija postavlja kao praktičan uslov za brže ublažavanje cenovnog tereta.
Busoi ukazuje da kašnjenja nisu prihvatljiva kada rešenja podrazumevaju dugoročnu nadogradnju infrastrukture. U takvim slučajevima, brzina implementacije dobija operativni značaj jer utiče na stabilnost nacionalnog tržišta električne energije. Time se interkonekcije vezuju ne samo za strukturalne ciljeve već i za vremenski okvir realizacije efekata na cene.
Na regionalnom nivou, Rumunija predlaže privremeno odvajanje visokih graničnih cena u kriznim situacijama, meru koja je već podržana kroz saradnju sa Bugarskom i Grčkom. Busoi tu koordinaciju predstavlja kao mehanizam kojim Bukurešt dobija dodatnu političku težinu u razgovorima sa institucijama EU. Prema njegovom objašnjenju, zajednički regionalni stavovi su važni za napredak reformi tržišta električne energije.
U argumentaciji se takođe povezuje regionalna koordinacija sa rastućim zahtevima za kritičnim sirovinama, zelenim tehnologijama i sigurnim snabdevanjem energijom. U tom kontekstu, prekogranične veze se posmatraju kao deo šireg okvira energetske politike koji treba da odgovori na povećanu potražnju i rizike u lancima snabdevanja. Pritisak ka ubrzanju interkonekcija ostaje centralna tema u komunikaciji Rumunije prema Briselu.
