Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoPlamen „Rio Tinta“ i dalje tinja: Šta nam upad na skup u...

Plamen „Rio Tinta“ i dalje tinja: Šta nam upad na skup u Metropolu govori o spremnosti društva na debatu o litijumu?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Nedostatak stručnih razgovora i preovladavanje političkih i drugih interesa nad interesima građana Srbije, kulminirali su juče nemilim scenama u hotelu Metropol, gde je došlo do prekidanja panela o rudnim resursima i svađe među suprotstavjenim stranama. Sagovornici Danasa podeljenih su mišljenja o projektu Rio Tinta u Srbiji, ali su svi saglasni da dijalog o ovoj temi ne postoji.

Predstavnici Saveza ekoloških ogranizacija Srbije (SEOS) juče ujutro su ispred hotela Metropol u Beogradu, u kom se održavao panel o rudnim i mineralnim resursima Srbije, organizovali konferenciju za medije.

Nakon toga, oni su upali u hotel i prekinuli ovaj panel na kom su, između ostalih, učestvovali ambasadori nekoliko zemalja u Srbiji, kao i različite strane kompanije, među njima i Rio Tinto.

Supported by

Ovaj događaj došao je kao kulminacija višegodišnjih prepirki o rudnim bogatstvima Srbije i kopanjima, od kojih je najveću pažnju javnosti privukao projekat „Jadar“, ove australijsko-britanske kompanije.

Predsednik udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović za Danas ocenjuje da je taj panel „bahato ponašanje vlasti u Srbiji“.

„Oni su pozvali strane investitore da nas rasprodaju i doveli su ambasadore iz Australije, Kanade, Švedske i Finske, a na spisku zvanica su i predstavnici kompanije Rio Tinto. Svi oni raspravljaju o mineralnim resursima bez da se narod u Srbiji pita da li je on za prodavanje prirodnih bogatstava i naše imovine“, kaže on.

Kako objašnjava, oni su dan pred održavanje skupa „pitali organizatore o ovom propustu“.

„Pozvali smo broj koji je bio postavljen na sajtu vezanom za ovaj panel, da pitamo da li može da prisustvuje neko iz lokalne zajednice. Oni su rekli da su pozvani predstavnici lokalne zajednice, a na naše pitanje ko od njih je pozvan, oni su nam prekinuli vezu. To njihovo ponašanje je samo iziritiralo jutrošnje događaje“, navodi Kokanović.

On pojašnjava šta je bio razlog za prekidanje panela.

„Ne znam da li bilo ko od njih ima imovinu u Nedeljicama, u Pranjanima, u Dobrinji, u Homolju… ali oni su rešili da nas rasprodaju. Naša reakcija je bila ovakva da damo do znanja stranim investitorima da tamo postoje neki mali ljudi koji samo hoće da žive svoje živote i ništa drugo“, ukazuje Kokanović.

On dodaje da su juče ujutro saznali da je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović otkazala svoj dolazak i gostovanje na ovom panelu.

Međutim, iz Ministarstva rudarstva i energetike za Danas negiraju ove navode.„Ministarstvo ni na koji način nije učestvovalo u organizaciji konferencije. Uprkos neistinama koje su plasirali pojedini aktivisti, naše učešće danas nije bilo planirano“, glasi odgovor ministarstva.

„Zalažemo se za debatu o svim važnim pitanjima za državu i građane u skladu sa zakonom i zakonskim procedurama. Osuđujemo nasilno ponašanje svakog pojedinca, a pre svega širenje dezinformacija“, navode oni.

Profesor Šumarskog fakulteta i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić za naš list navodi da je panel bio deo „jedne opšte agende Vlade Srbije“.

„Organizovan je skup, koji podržava Vlada Srbije, sa ambasadorima Kanade, Australije, Finske, Švedske i sa direktorima višeg i nižeg nivoa Rio Tinta i raznim korporativnim direktorima, kao i advokatima koji su pripremali sve te zakone o rudarstvu i geološkim istraživanjima. To je etapno sve vodilo da se investitorima naprave najbolji mogući uslovi i sve se to radi u kontekstu kada je svima jasno da postoji ogromno nezadovoljstvo ljudi na lokalu koji bi trebalo da budu u neposrednoj blizni tih rudnika“, kaže Ristić.

To je, kako dodaje, pokazatelj otuđenosti političke elite koja upravlja Srbijom i jednog suštinskog nerazumevanja potreba sopstvenog naroda.

„Taj događaj je trebalo da tapacira tu autodestruktivnu politiku, gde se Srbija pretvara u švedski sto za korporacije i u tome ima podršku naše vlasti. Pritom su glavni gosti ambasadori Kanade i Australije, koje su mnogo veće od Srbije teritorijalno i sve te mineralne resurse imaju u mnogo većim količinama tamo, a oni promovišu svoje kompanije koje bi to da rade ovde, a pitanje se postavlja zašto bi oni to da rade ovde“, kaže Ristić.

Odgovori na to su, kaže, jednostavni.

„Neverovatan koruptivni potencijal vlasti, nikakvi standardi zaštite životne sredine i jedan osećaj da mogu ovde da urade sve šta hoće. Ovaj otpor naroda i dela naše intelektualne i stručne elite pokazuje da oni neće moći da rade šta hoće“, naglašava on.

Ristić je pojasnio kako je došlo do prekida panela.

„Nešto što je trebalo da bude samo protest i iskazivanje nezadovoljstva, pretvorilo se u jedan sasvim opravdan i logičan događaj kada je okupljena masa upala u tu salu i rekli smo šta mislimo o tome“, kaže on.

O samom statusu Rio Tinta u Srbiji i njihovom projektu, Ristić navodi da odgovor o tome mogu da daju samo Ana Brnabić i Aleksandar Vučić.

„Oni su najodgovorniji za to što ovi još uvek gaje neku nadu da će moći nešto da realizuju“, poručuje on.

Kakav je status Rio Tinta u Srbiji i dokle se stiglo sa projektom „Jadar“?

Iz kompanije Rio Tinto u Srbiji za Danas ističu da oni i dalje veruju u Projekat „Jadar“.

„Verujemo u to da se jadarit može održivo eksploatisati i prerađivati i da može značajno doprineti ekonomiji Srbije i transformaciji celokupne srpske industrije“, kažu oni.

Ipak, kako dodaju, to ne zavisi samo od njih.

„Poštujemo odluku Vlade Srbije iz januara 2022. godine, i sve naše aktivnosti su u skladu sa pravnim statusom naše kompanije“, objašnjavaju iz ove kompanije.

Advokat i osnivač Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić podseća da je taj projekat zvanično suspendovan.

„Ipak, mislim da u glavama onih koji žele da ga realizuju ideja svakako živi. Tu mislim na samog investitora, ali i na državu, personifikovanu pre svega u liku predsednika, koji nas svako malo podseća kako smo najgluplji narod u Evropi jer odbijamo blagostanje i ekonomski prosperitet koji će nam rudarenje litijuma doneti“, navodi on.

Ono na čemu RERI insistira, kako kaže Rajić, jesu procedure i transparentnost, čega do sada, dodaje, nije bilo.

„Nismo tehnički eksperti pa da neposredno znamo da li je ovaj projekat štetan ili nije, ali slušamo struku, a struka jasno kaže da se u postojećim okolnostima ovaj projekat ne može realizovati bez ozbiljne štete po životnu sredinu“, objašnjava naš sagovornik.

Rajić ističe da se oni zalažu za to da se kroz procedure i učešće zainteresovane javnosti i struke dođe do konačne odluke.

Diplomirani inženjer tehnologije Dušan Blagojević za Danas kaže da dok se ne vidi projekat, ne može da se zna kolika bi bila potencijalna štetnost projekta „Jadar“ na životnu sredinu.

„Ukoliko su uticaji na životnu sredinu preko graničnih vrednosti, taj projekat se odbija“, naglašava naš sagovornik.

Kako je dodao, prema ranijim iskustvima, ovakva vrsta kopanja rude ne ostvaruje značajan uticaj na životnu sredinu.

Blagojević poručuje da je iskopavanje litijuma ekološki bezbednije od kopanja bakra kakvo imamo u istočnoj Srbiji.

„Sasvim je druga priča socijalno-ekonomska analiza ovog projekta, u smislu da li je kopanje litijuma ekonomski isplativo“, navodi on.

Akademik i geolog Vladica Cvetković za naš list da su u priču očigledno upleteni različiti interesi.

„Interesi kompanije su jasni, ona želi da joj se vrati uloženo i uz to što veći profit, naš problem je što mi nismo u stanju da definišemo svoje“, smatra on.

Cvetković dodaje da se tenzija stvara iz pogrešnih razloga.

„Ono što trenutno radimo, to je da iz opravdanog nepoverenja prema vlasti govorimo „marš“ svima unaokolo, pa i rudarstvu kao delatnosti“, ukazuje on.

Naš sagovornik smatra da o prednostima i manama ovog projekta treba da govore oni koji stvarno poznaju detalje o projektu.

„Kada bi se samo takve osobe oglašavale, razgovor bi bio moguć, ali o projektu uglavnom pričaju oni koji su o tome samo slušali od drugih (i to uglavnom ono što su i želeli da čuju). Da su u Metropol ušli samo oni koji znaju odgovor na pitanje da li bi u Jadru bila podzemna eksploatacija ili površinski kop, panel verovatno ne bi bio prekinut“, navodi Cvetković.

Zašto nema dijaloga?

Dušan Blagojević naglašava da ova situacija već prevazilazi okvire normalnog.

On dodaje da se ova tema politizuje da bi to nekome donelo glasove, ali da to, s druge strane, ne znači da neko može ljude prisilno raseljavati.

„Nemoguće je da postoji stručni dijalog na ovu temu, jer je država polarizovana i sve je ili crno ili belo“, navodi Blagojević.

On smatra da se o ovoj temi najviše oglašavaju ljudi koji za nju nisu stručni.

„Mene je zanimalo zašto se niko sa Tehnološkog fakulteta ne oglašava na ovu temu, ali sam shvatio da se ne oglašavaju jer ne žele da ih posle razvlače po društvenim mrežama i nazivaju ih botovima“, ukazuje naš sagovornik.

Iz kompanije Rio Tinto za Danas ukazuju da još uvek ima mnogo dezinformacija o projektu.

„Na raspolaganju smo da otvoreno razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama u Srbiji kako bi u potpunosti razumele projekat, mere predviđene za zaštitu životne sredine i koristi koje bi mogao doneti“, navode oni.

Međutim, kako dodaju, takav dijalog je moguć samo sa onima koji zaista žele da razgovaraju sa njima.

„Debata o Jadru utemeljena na argumentima je u interesu svih. Sve ostalo je samo pokušaj privlačenja medijske pažnje u kome nećemo učestvovati. Smatramo da samo nakon široke debate utemeljene na činjenicama treba razmatrati kakva je budućnost Projekta „Jadar“, međutim to nije odluka koju kompanija može doneti“, kažu iz Rio Tinta.

Jovan Rajić, međutim, podseća da je prethodnog meseca trebalo da bude održan panel u okviru konferencije u organizaciji BCBP-a na kome su, pored njega, pozvane da govore i ministarka energetike Đedović Handanović i direktorka Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić.

„One su najpre potvrdile učešće, a onda jedna, pa druga otkazale svoj dolazak. Toliko o spremnosti da se o ovoj temi razgovara sa nekim ko argumentovano izražava sumnju u mogućnost realizacije ovog projekta bez ozbiljnog negativnog uticaja na životnu sredinu“, poručuje on.

Vladica Cvetković kaže da nema sumnje da bi se boljim dijalogom na ovu temu došlo do nekih rešenja.

„Ne može se sve rešiti samo razgovorom, ali takođe važi da bez njega nema rešenja ni za šta“, objašnjava on.

On napominje da o istraživanju litijuma u Srbiji nije nikada ni uspostavljen dijalog.

„Bilo je samo manje ili više neuspešnih pokušaja u koji ubrajam i skup u SANU. Današnji prekid panela je dokaz za ovo što govorim, to je primer pojave koju antropolozi zovu „ekonativizmom“, što je drugo ime za domorodački pristup u zaštiti životne sredine. Nikada i ni u kakvom kontekstu ne bih bio za upad i prekid nečijeg razgovora“, zaključuje Cvetković.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Skladištenje energije kao čista alternativa regionima sa intenzivnim ugljenikom

Skladištenje energije je posebno važno za regione sa intenzivnim upotrebom uglja i emisijom ugljenika, jer pruža čistiju alternativu tradicionalnim termoelektranama na fosilna goriva. Kako se fosilna goriva postepeno gase, javlja se  potreba za alternativnim metodama. Skladištenje energije može da...

Komparativna analiza tehnologija baterija za skladištenje energije

Baterije igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju kratkoročne fleksibilnosti energetskog sistema, nudeći prednosti kao što su geografska fleksibilnost i fleksibilnost veličine. Za razliku od nekih drugih sistema za skladištenje, kao što je pumpna hidroakumulacija, baterije ne zahtevaju specifične uslove, što...

Uloga obnovljivog vodonika u skladištenju energije i dekarbonizaciji

Obnovljiva električna energija se može efikasno skladištiti pretvaranjem u obnovljivi vodonik ili amonijak kroz proces elektrolize. Ova goriva se mogu direktno koristiti u različitim sektorima krajnje upotrebe ili skladištiti za kasniju konverziju nazad u električnu energiju. Kada se proizvodi...
error: Content is protected !!