Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoPerspektiva rastuće potražnje za litijumom u Evropi

Perspektiva rastuće potražnje za litijumom u Evropi

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Michael Schmidt, viši analitičar u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse, govorio je za Inovation News Network o koracima koje Evropa mora da preduzme kako bi osigurala da potražnja za litijumom bude zadovoljena. Očekuje se da će potražnja za litijumom u evropskim aplikacijama baterija porasti za preko 300% između 2023. i 2030. godine. Ovaj porast je uglavnom vođen za litijum-jonskim baterijama u električnim vozilima (EV).

Litijum-jonske baterije su dominantna tehnologija baterija u EV industriji zbog svoje sigurnosti, izdržljivosti i dugog veka trajanja. Litijum se ne može zameniti iz baterije, što znači da se u bliskoj budućnosti potražnja za kritičnim mineralom nećesmanjiti.

Kao rezultat ovoga, očekuje se da će Evropa u doglednoj budućnosti imati drugi najveći udeo u globalnoj potražnji za litijumom.

Supported by

Ovo postavlja pitanje kako će region obezbediti ispunjenje ovog zahteva.

Pejzaž za rastuću potražnju za litijumom u Evropi

Trenutno, na Evropu otpada manje od 1% globalne ponude litijuma, što region čini veoma zavisnim od uvoza.

Uprkos tome, projekcije potražnje procenjuju da će EU trebati oko 400.000 tona ekvivalenta litijum karbonata.

Kako bi se osiguralo da se ovaj zahtev ispuni, analitičari tvrde da EU mora pokrenuti svaki litijumski projekat. U ovom trenutku, region ima 28 projekata rudnika litijuma u ​​razvoju, 19 u državama članicama EU i četiri u Velikoj Britaniji.

Predviđa se da će ovi projekti početi sa radom kasnih 2020.-ih i trebalo bi da proizvedu skoro 70 kt ekvivalenta litijum karbonata do 2030.

Politika sprovođenja domaće proizvodnje

Važnost obezbeđivanja domaćeg snabdevanja litijumom je naglašena u Zakonu o kritičnim sirovinama, objavljenom u martu 2023.

Zakon ima za cilj da obezbedi okvir za jačanje domaćih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, sa ciljem da EU zadovolji 10% svoje iskopane potražnje za kritičnim mineralima uključujući litijum.

Međutim, još je dug put da se osigura da se ovi ciljevi ostvare.

Da bi saznali više o rastućoj potražnji za litijumom u Evropi, Innovation News Network razgovarao je sa MichaelomSchmidtom, višim analitičarem u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA).

Da li je Evropa na putu da zadovolji potražnju za litijumom?

Ako postoji potražnja za otprilike 400.000 tona ekvivalenta litijum karbonata, Evropa bi mogla biti samodovoljna za 25-35% resursa 2030. Ostatak bi morao da se upravlja uvozom iz drugih zemalja.

Prema 2040.-im godinama postoji potencijal za dalje smanjenje zavisnosti od uvoza kako se projekti razvijaju u Evropi.

Međutim, trenutno se za region predviđa uvozna zavisnost od oko 50-65%. Zadovoljavanje potražnje za resursima litijuma zavisi od toga kakav će biti unos EV, na osnovu regulatornih okvira.

Kako evropski kreatori politike treba da obezbede da se više projekata uspostavi na kontinentu?

Evropa treba da pronađe investitore za finansiranje potencijalnih litijumskih projekata. Da bi zadovoljila potražnju, Evropa traži 10-15 milijardi evra.

Posmatrajući strukture kompanija rudarskih operatera u Evropi, one su uglavnom u vlasništvu kanadskih ili australijskih istraživača i investitora.

Ovde u Evropi nema pravog raspoloženja investitora. Neko mora da plati razvoj projekta, ali ko će to biti? To je jedno od najvećih pitanja.

Koji su izazovi sa kojima se suočava evropska industrija u ispunjavanju porasta potražnje za litijumom?

Finansiranje i društveno i javno prihvatanje su glavni izazovi sa kojima se suočava evropska industrija. Pitanja održivosti kao i regulacija su takođe zabrinjavajuća.

Prvo, treba da razmotrimo prihvatanje rudarstva u Evropi. Moramo da primenimo činjenicu da je rudarstvo neophodno i da će imati uticaj na životnu sredinu.

Moramo da kopamo lokalno u Evropi, kontinent se ne može oslanjati samo na uvoz. Ovo je najbolji način da se garantuje sigurno i stabilno snabdevanje kritičnim metalima.

Finansiranje je još jedan ključni izazov. Gledajući Imeryjev projektni fond za 34.000 tona litijuma, potrebno finansiranje je zapanjujuća milijarda evra.

Prema tome, potražnja u Evropi bi zahtevala ulaganja od 10-15 milijardi evra, a kao što je ranije rečeno, trenutno postoji nedostatak raspoloženja investitora ovde u regionu. Ovo se mora promeniti.

Ova pitanja moraju biti prevaziđena kako bi se osiguralo da rastuća potražnja za litijumom u Evropi bude zadovoljena, omogućavajući regionu da uspešno pređe na čistu energiju i postigne svoje neto nulte ciljeve za 2050. godinu.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!