Nove mere, deo većeg industrijskog plana zelenog dogovora EU, imaju za cilj da učine blok liderom u proizvodnji čiste tehnologije kao odgovor na rastuću konkurenciju iz SAD i Kine.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyenpredstavila je u četvrtak industrijski plan EU za obezbeđivanje sirovina i proizvodnju čiste tehnologije neophodne za tranziciju čiste energije u poslednjem pokušaju da se pozicionira kao globalni lider u trci za neutralnost ugljenika.
Zakon o neto industriji i Zakon o kritičnim sirovinama, koji su deo industrijskog plana zelenog dogovora koji je predstavljen prošlog meseca kako bi se podržao prelazak bloka na klimatsku neutralnost, osmišljeni su da olakšaju napore bloka u smanjenju emisija ugljenika i jačanju domaće zelene industrije.
Ovo poslednje postavlja „sveobuhvatan skup akcija“ kako bi se olakšao pristup „bezbednom, raznolikom, pristupačnom i održivom snabdevanju kritičnim sirovinama“ potrebnim za proizvodnju „ključnih“ tehnologija kao što je infrastruktura za obnovljivu energiju, čime se efektivno smanjuje velika zavisnost bloka na uvoz i na taj način ublažavanje rizika vezanih za poremećaje i nestašice lanca snabdevanja.
Komisija je saopštila da do kraja decenije ne bi trebalo da dođe više od 65 odsto ključnih sirovina iz jedne treće zemlje. Trenutno je Kina dominantni globalni dobavljač oko dve trećinekritičnih sirovina.
„…Jačamo našu saradnju sa pouzdanim trgovinskim partnerima na globalnom nivou kako bismo smanjili trenutnu zavisnost EU od samo jedne ili nekoliko zemalja“, rekla je von der Leyen.
„U našem zajedničkom interesu je da povećamo proizvodnju na održiv način i istovremeno obezbedimo najviši nivo diverzifikacije lanaca snabdevanja za naša evropska preduzeća.
Prateća mera, znameniti zakon o neto nulti industriji, fokusira se na negovanje domaće zelene proizvodnje, pozivajući na stopu proizvodnje čiste tehnologije od 40% u granicama EU do 2030. godine.
Zakon se fokusira na 8 ključnih sektora za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine: fotonaponska i solarna toplotna energija, energija vetra na kopnu i moru, baterije i skladištenje, toplotne pumpe i geotermalna energija, elektrolizatori i gorivnećelije, biometan, hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) , i mrežne tehnologije.
Zakon, „prilika jednom u generaciji“ da se obezbedi liderstvo Evrope u „brzo rastućem tehnološkom sektoru sa nultom neto“, došao je kao odgovor na rastuću konkurenciju iz SAD i Kine.
EU zaostaje u mnogim sektorima, uključujući proizvodnju električnih vozila (EV), proizvodnju solarne energije i cene energije.
Prvobitni odgovor na nove mere bio je pomešan.
Konfederacija evropskog biznisa, skraćeno BusinessEurope, opisala ga je kao „ograničenog obima“ koji rizikuje da postane „hendikep za evropsku neto-nultu transformaciju“, dodajući da bi EU umesto toga trebalo da prizna da je njena dekarbonizacija prioritet za ekonomiju kao cela.
WindEurope, udruženje koje promoviše korišćenje energije vetra u Evropi, saopštilo je da predlog nije naveo finansijsku podršku koju bi blok ponudio za povećanje proizvodnje turbina, dok je briselski trust mozgova Bruegel opisao plan kao „neustrašivo protekcionistički“.
O predloženim propisima raspravljaće i usaglašavati Evropski parlament i Savet Evropske unije pre njihovog usvajanja i stupanja na snagu.
