U centralnoj Bosni i Hercegovini, u Varešu, započeti su radovi na iskopavanju rudnika koji se dovodi u vezu sa potencijalom zlata. Projekat se realizuje kao deo ulaganja koje je prema dostupnim informacijama premašilo 200 miliona evra, uz očekivanje da bi mogao da pokrene lokalnu ekonomiju nakon višedecenijskog zastoja. Lokalitet je poznat po dugoj rudarskoj tradiciji, a aktuelna faza rada vraća fokus na industrijski potencijal regiona.
Kompanija Adriatic Metals BH navodi da će izgradnja obuhvatiti savremeni procesni kapacitet, uz postepeno povećanje količina rude. Direktor kompanije Paul Cronin izjavio je da se početne količine proizvodnje planiraju, a zatim povećanje do cilja od 65 tona mesečno, što se očekuje da bude dostignuto do aprila tekuće godine. Dinamika ramp-upa je ključna za procenu operativnog učinka i planiranje logistike i troškova u ranoj fazi rada.
Prema ranije pribavljenim osnovama, preduzeće je dobilo koncesiju za istraživanje i eksploataciju mineralnih resursa u okolini Vareša. Vareš je istorijski vezan za najveći rudarski kompleks na Balkanu, sa podacima o eksploataciji koji sežu u antički period. Takva geološka i industrijska kontinuitetnost utiče na to kako se projektuje pristup resursima i kako se vrednuju potencijali novih zona.
Industrijski kompleks u Varešu formiran je još tokom Austro-Ugarske, a kasnije je ostao važan centar tokom perioda SFR Jugoslavije. U tom periodu beležena je godišnja eksploatacija do tri miliona tona rude iz okolnih ležišta, uz preradu na lokaciji i u Zenica čeličani. Ovaj istorijski obim proizvodnje daje okvir za razumevanje razmere infrastrukture koja je nekada podržavala rudarsko-metalurški lanac.
Ratni period 1992–1995. godine doveo je do devastacije industrijskih kapaciteta u Varešu. Pre rata, većinu stanovništva činili su Hrvati, sa više od 9.000 stanovnika, dok je do 2013. broj pao na 2.800. Istovremeno, broj Bošnjaka porastao je sa 6.700 u 1991. na 5.400 u 2013., što ukazuje na značajnu demografsku promenu nakon prekida rada industrije.
Adriatic Metals BH projekat „reviving“ Vareš zasniva na pretpostavci da šira zona krije ležišta gvozdene rude od oko 200 miliona tona. Istraživanja su potvrdila tragove više metala i industrijskih minerala, uključujući zlato, srebro, olovo, cink, barit i bakar (bakar). Prisustvo više komponenti relevantno je za procenu potencijala koncentrata i mogućnosti plasiranja proizvoda kroz različite metalurške tokove.
Planirani operativni kapaciteti projekta predviđaju zapošljavanje 300 radnika. Istovremeno, početak proizvodnje očekuje se da može da generiše do 2.500 dodatnih radnih mesta u pratećim delatnostima, što je povezano sa potrebama za uslugama i podrškom lancu snabdevanja. Takav multiplikativni efekat zavisi od brzine stabilizacije proizvodnje i obima angažovanja lokalnih dobavljača.
Do sada je u projekat uloženo 450 miliona konvertibilnih maraka, što je nešto više od 230 miliona evra. Procene kompanije navode da bi do 2050. mogla biti ostvarena proizvodnja i prodaja cinka i olova u vrednosti većoj od 5 milijardi evra. U kontekstu tržišne potražnje, fokus na cink i olovo posebno je relevantan jer su ti metali strateški važni za evropske industrijske lance.
Nakon agresije Rusije na Ukrajinu, sirovine poput cinka i olova dobile su dodatnu vrednost zbog strateškog značaja za Evropsku uniju. To se direktno odražava na način na koji se procenjuju rizici snabdevanja i prioriteti u industrijskoj politici. U takvom okruženju, tempo razvoja rudarskih kapaciteta postaje faktor koji utiče na regionalnu raspodelu ponude metala.
Započinjanje iskopavanja u Varešu otvara novu fazu testiranja geoloških pretpostavki kroz realne proizvodne parametre. Ciljani rast do 65 tona mesečno predstavlja merilo za ranu operativnu efikasnost i usklađivanje procesa sa planiranim resursnim potencijalom. Kako se radovi budu odvijali, relevantnost koncesionih osnova, obim ulaganja i planirani kadrovski kapaciteti biće ključni pokazatelji za praćenje razvoja projekta.
