Evropa se suočava sa sve većim izazovima kada je reč o snabdevanju retkim zemnim mineralima, koji su ključni za tehnologije budućnosti. Dominacija Kine u ovoj oblasti, koja obuhvata 60-70% globalne proizvodnje i više od 85% kapaciteta prerade, postavlja strateške prepreke za evropsku industriju. Retki zemni elementi kao što su neodimijum, praseodimijum, disprozijum i terbium su neophodni za proizvodnju trajnih magneta koji se koriste u električnim vozilima, vetroturbinama i drugim naprednim tehnologijama.
U odgovoru na ovu situaciju, Evropska unija je usvojila zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) 2024. godine, sa ciljem da do 2030. godine obezbedi da najmanje 10% strateških sirovina bude iskopano unutar EU, dok će 40% biti prerađeno na domaćem terenu. Takođe, nijedna zemlja ne bi trebala da obezbeđuje više od 65% snabdevanja.
U ovom kontekstu, nova generacija rudarskih kompanija počela je da istražuje potencijalne nalazišta retkih zemnih minerala širom Evrope, uključujući Finsku, Švedsku, Norvešku i Portugal. Ova otkrića predstavljaju prvi značajan korak ka izgradnji evropskog lanca snabdevanja retkim zemnim mineralima nakon decenija stagnacije.
Finska se ističe kao aktivno središte istraživanja sa projektom Korsnäs koji pokazuje potencijal sa sadržajem oksida retkih zemalja koji premašuje 1%. U blizini ovog nalazišta nalazi se i Sokli karbonatitni kompleks poznat po velikim rezervama fosfata, ali sa sve većim naglaskom na mogućnost ekstrakcije retkih zemalja kao nusproizvoda.
Švedska takođe beleži porast aktivnosti u istraživanju retkih zemalja sa projektom Duobblon gde su otkrivena mineralizovana područja bogata lakim retkim zemljama. S obzirom na postojeću rudarsku infrastrukturu i operacije, Švedska ima potencijal da razvije kapacitete za preradu ovih minerala.
Norveški Fen karbonatitni kompleks se smatra jednim od najvažnijih otkrića u Evropi. Nedavne procene ukazuju na to da bi mogao sadržavati stotine miliona tona minerala bogatih retkim zemljama. Ovi resursi su posebno važni zbog prisustva teških retkih metala kao što su disprozijum i terbium koji su ključni za proizvodnju visokoefikasnih magneta.
U južnoj Evropi, Španija i Portugal takođe pokazuju potencijal za istraživanje. U Španiji su identifikovana manja nalazišta u regiji Ciudad Real koja omogućavaju niže troškove eksploatacije zbog plitkog položaja. U Portugalu se očekuje da će se resursi litijuma kombinovati sa mineralima retkih zemalja, čime bi se poboljšala ekonomika projekta.
Balkanska regija predstavlja jednu od najmanje istraženih oblasti Evrope kada su u pitanju retki metali. Istraživanja u Srbiji i susednim državama ukazuju na postojanje alkalnih vulkanskih sistema koji bi mogli sadržati mineralizaciju retkih zemalja. Ova područja imaju strateški značaj zbog blizine velikih evropskih industrijskih koridora.
Iako otkrivanje novih nalazišta predstavlja prvi korak ka razvoju lanca snabdevanja, Evropa se suočava sa izazovima u procesu prerade ovih minerala. Trenutno postoje ograničeni kapaciteti za hemijsku separaciju i preradu retkih zemalja unutar kontinenta. Razvoj novih postrojenja za preradu u Estoniji i Francuskoj može doprineti smanjenju zavisnosti od azijskih tržišta.
Rastuća potražnja za magnetima iz obnovljivih izvora energije dodatno naglašava potrebu za razvojem evropskog lanca snabdevanja. Prema prognozama Međunarodne agencije za energiju, globalna potražnja za magnetnim elementima mogla bi porasti tri do pet puta do 2040. godine.
Kako se evropska industrija suočava s ovim izazovima i prilikama, važno je pratiti razvoj događaja i kako će ova nova otkrića oblikovati budućnost snabdevanja kritičnim mineralima na kontinentu.
