Nedavno je u jugoistočnoj Norveškoj otkriveno 8,8 miliona tona retkih zemnih elemenata , što bi moglo značajno uticati na mineralnu sigurnost i autonomiju Evrope, posebno s obzirom na to da Kina trenutno dominira globalnim tržištem retkih zemalja, sa gotovo 69% proizvodnje. Sa Evropskom unijom koja u velikoj meri zavisi od spoljašnjih zaliha, ovo otkriće predstavlja priliku za promenu ravnoteže. Emanuel Aš, viši naučni saradnik u IRIS-u i stručnjak za energetsko predviđanje i ekonomiju prirodnih resursa, daje uvid u potencijalne implikacije ovog otkrića.
Retki zemni elementi (REE) sastoje se od 17 hemijskih elemenata, uključujući skandijum, itrijum, lantanum, cerijum i neodimijum. Uprkos svom imenu, retke zemlje nisu zapravo retke u Zemljinoj kori. Trenutne stope proizvodnje i globalne rezerve sugerišu da imamo dovoljno zaliha za doglednu budućnost. Međutim, tržište karakterišu ekološki izazovi i velika zavisnost od Kine, koja kontroliše značajan deo proizvodnje i prerade. Ovi elementi su ključni za različite visokotehnološke primene, kao što su trajni magneti u vetroturbinama i električnim vozilima, koji su vitalni za niskougljeničnu i digitalnu tranziciju.
Uticaj otkrića
Otkriće kompanije Rare Earths Norway (REN) predstavlja najveće nalazište retkih zemnih elemenata pronađeno u kontinentalnoj Evropi. Ovo sledi nakon sličnog otkrića švedske rudarske grupe LKAB u januaru 2023, koja je identifikovala značajnu zalihu u švedskom Laplandu. Globalna proizvodnja retkih zemalja, trenutno oko 350.000 tona, je pod dominacijom Kine. Drugi veliki igrači uključuju Sjedinjene Američke Države, Burmu, Australiju i Tajland. Važno je napomenuti da se većina globalnih rezervi nalazi u zemljama koje nisu članice OECD-a, dok OECD zemlje poseduju samo mali deo. Novo nalazište u Norveškoj, procenjeno na 8,8 miliona tona, predstavlja značajan adut za Evropu, potencijalno smanjujući zavisnost od spoljašnjih izvora.
Strateške implikacije za Evropu
Otkriće u Norveškoj je u skladu sa stavom Evropske komisije o značaju retkih zemalja. U septembru 2022, Ursula fon der Lajen je istakla rastući značaj ovih materijala i zavisnost Evrope od jednog dominantnog dobavljača. Predstojeća regulativa EU o kritičnim sirovinama, koja će biti usvojena u aprilu 2024, ima za cilj da poveća samodovoljnost Evrope postavljanjem ciljeva za domaću proizvodnju, preradu i reciklažu.
Međutim, postoje izazovi. Rudarske operacije su kapitalno intenzivne i uključuju značajne ekološke aspekte. REN procenjuje da će početna faza proizvodnje zahtevati skoro 870 miliona evra i da bi mogla da zadovolji do 10% evropske potrošnje do 2030. godine. Štaviše, vremenski okvir za prelazak sa otkrića na proizvodnju je dug, a ekološki uticaj mora biti pažljivo upravljan.
Zaključak
Otkriće retkih zemnih elemenata u Norveškoj moglo bi ojačati mineralni suverenitet Evrope i smanjiti zavisnost od Kine. Ipak, ostvarivanje ovih benefita zahtevaće značajne investicije i strateško planiranje. Fokus EU na razvijanje sveobuhvatne strategije za kritične sirovine je ključan dok kontinent teži da osigura svoju poziciju na globalnom tržištu i podrži svoje zelene i digitalne tranzicije.
Izvor: miningwatch.news
