Nova era rudarstva se odvija u Dinarskim Alpima, planinskom lancu koji se proteže kroz Balkansko poluostrvo, podstaknuta potražnjom za mineralima ključnim za zelenu tranziciju ka obnovljivoj energiji. Ovaj region, istorijski poznat po rudarskoj prošlosti, sada je u središtu intenzivnih rasprava o ekološkim i društvenim uticajima.
Dok zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije nastoje da obezbede sirovine bliže kući, balkanske nacije poput Srbije i Bosne i Hercegovine žele da privuku evropske investicije. Međutim, ove zemlje nisu članice EU, a njihove rudarske inicijative izazivaju kritiku i proteste, posebno u vezi sa zagađenjem i korupcijom.
EU ima za cilj smanjenje zavisnosti od Kine, koja trenutno dominira u rudarstvu esencijalnih minerala kao što su litijum, borati i kobalt, koji se koriste u tehnologijama od električnih vozila do vetroturbina. Evropski interes se okrenuo ka Balkanu, gde su identifikovana značajna nalazišta minerala, naročito u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Otkriven od strane australijskog rudarskog giganta Rio Tinta 2004. godine, jadarit—mineral koji sadrži litijum i borate—privukao je pažnju zbog svog potencijala da zadovolji veliki deo evropskih potreba za litijumom. Uprkos njegovom obećanju, predloženi rudnik Jadar postao je sporna tačka u Srbiji. Proces odobravanja projekta suočio se sa optužbama za korupciju i netransparentnost, što je podstaklo masovne proteste. U avgustu 2023. godine, oko 40.000 demonstranata izašlo je na ulice Beograda, blokirajući pruge i izražavajući svoje protivljenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočen je sa pritiscima da otkaže projekat nakon prethodnih velikih protesta. Međutim, nedavna odluka Ustavnog suda vratila je dozvole za rudnik, što je dovelo do novih demonstracija. EU, uključujući lidere poput nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, podržava projekat kao sredstvo za obezbeđivanje resursne sigurnosti Evrope i smanjenje zavisnosti od spoljašnjih izvora.
Zagovornici tvrde da je rudnik Jadar ključan za zelenu tranziciju Evrope, uprkos zabrinutostima zbog njegovog ekološkog uticaja. Kritičari ističu da bi rudnik, ako se razvije, bio jedan od retkih rudnika litijuma u blizini naseljenih područja, što izaziva strah od zagađenja i degradacije životne sredine. Srpski istraživači su prijavili visoke nivoe zagađivača nizvodno od istražnog bušenja, iako Rio Tinto osporava ove tvrdnje, tvrdeći da projekat poštuje stroge ekološke standarde.
Rudnik Jadar je simbol širih tenzija na Balkanu. Politički i ekonomski pejzaž Srbije, u kombinaciji sa istorijskim kontekstom rudarstva u regionu, komplikuje debatu. Kritičari tvrde da se fokus EU na obezbeđivanje sirovina može posmatrati kao eksploatacija Balkana, uz zabrinutost da bi novi rudarski projekti mogli ponoviti prošle ekološke i društvene štete.
Slična situacija se ogleda i u susednoj Bosni i Hercegovini, gde su takođe u toku novi rudarski poduhvati, koje pokreću strane kompanije. Nasleđe prošlih rudarskih praksi, u kombinaciji sa savremenom ekološkom svešću, podstiče skepticizam u vezi sa prednostima takvih projekata.
Trenutni protesti i politički manevri oko rudnika Jadar osvetljavaju širu dilemu sa kojom se suočavaju EU i balkanske nacije. Kako raste potražnja za ključnim mineralima, izazov je uskladiti ekonomske interese sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Ishod projekta Jadar mogao bi postaviti presedan za buduće rudarske operacije u regionu i uticati na pristup EU obezbeđivanju ključnih sirovina, uz istovremeno rešavanje složenih nasleđa rudarstva na Balkanu.
Izvor: miningwatch.news
