Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoNorveška nafta i srpski litijum: Koliko je Srbija slična Norveškoj?

Norveška nafta i srpski litijum: Koliko je Srbija slična Norveškoj?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

„Novac koji bi nam ostao, ne možemo da zamislimo. To je bukvalno paralela sa Norveškom pre i posle nafte. To je Srbija pre i posle litijuma“, poručila je danas predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić govoreći o litijumu prilikom posete Valjevu.

Ovo je poslednja u nizu izjava državnih službenika, uključujući predsednika Aleksandra Vučića i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, koje ukazuju da je projekat Jadar britansko-australijske rudarske kompanije Rio Tinto daleko od toga da je na njega „stavljena tačka“ kako je to izjavila Brnabić dok je bila predsednica Vlade.

Glavni argument državnih službenika u korist otvaranja rudnika litijuma u okolini Loznice i Krupnja je finansijska korist kako za stanovnike tih područja, radnike koji bi tamo radili za visoke plate, ali i za državni budžet zbog plaćanja rudne rente i drugih poreza i taksi.

Supported by

Rio Tinto je izdvojio 2,4 milijarde dolara za gradnju rudnika i rafinerije rude litijum-borat u materiju pogodnu za pravljenje baterija u narednih 15 godina.

Nedavno je glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanta Babić ocenila da bi od poreza i rudne rente država godišnje prihodovala oko 180 miliona evra.

Ekonomske koristi od kopanja i prerade litijuma svakako bi postojale, mada javnost više brinu troškovi i efekat na životnu sredinu koju bi ono izazvalo.

Ali u svakom slučaju, poređenje litijuma u Srbiji i nafte u Norveškoj koje je Brnabić iskoristila da istakne ekonomski značaj projekta Jadar, je, blago rečeno, prenaglašen.

Koliko je neprimereno porediti potencijalni efekat rudnika litijuma za Srbiju i otkrića nafte u Severnom moru za Norvešku dovoljno je videti kolike prihode norveška država ostvaruje od nafte, ali i na koji način prihoduje.

Procenjeni novčani priliv norveškog budžeta od naftne industrije u 2023. godini je 84,2 milijarde evra, što je 58 milijardi evra manje nego u 2022. godini.

Samo od poreza na naftu i gas, norveški budžet je prošle godine prihodovao 41 milijardu evra.

Od taksi i naknada ove godine planirani su prihodi od 666 miliona evra, a naknadu po površini zemljišta, kao i ekološku taksu.

Od državne kompanije SDFI (State’s Direct Financial Interest) ostvaruje vlasničke prihode od naftnih i gasnih polja, gasovoda i rafinerija. U ovoj godini se po ovom osnovu planira neto novčani priliv od 25 milijardi evra.

Na kraju tu je državna energetska kompanija Ekvinor, nastala od Statoila u kojoj je država vlasnik 67 odsto akcija.

Ova kompanija je od 2001. godine na berzi, a očekivani prihod države od dividende od Ekvinora u 2024. godini je 3,25 milijardi evra.

U ove prihode nisu uračunati poreski prihodi od plata zaposlenih u kompanji.

Ali, istini za volju, početkom 1970-ih godina kada je počela eksploatacija nafte ni državni prihodi nisu bili ovoliki.

Prvih nekoliko godina nije bilo prihoda za budžet, ali su investicije i izvoz rasli.

Tek 1981. godine, deset godina nakon početka eksploatacije, udeo prihoda od nafte u državnim prihodima je stigao do 20 odsto, a već krajem sedamdesetih prihodi od poreza su počeli da se mere milijardama dolara.

Udeo prihoda od nafte i gasa u državnim prihodima je stigao do 36 odsto prošle godine.

Ukoliko bi državni konsolidovani budžet prihodovao 180 miliona evra godišnje od litijuma, a ako imamo u vidu da je budžet za 2024. godinu 17,4 milijardi evra, to bi činilo svega jedan odsto današnjeg budžeta Srbije.

Ovde treba napomenuti da država naplaćuje naftnim kompanijama standardan porez na dobit od 22 odsto (u Srbiji je 15 odsto). Zatim naplaćuje i specijalni porez od 71,8 odsto. Kombinovana marginalna poreska stopa iznosi 78 odsto ostvarenog profita.

Rudna renta u Srbiji je tri odsto prihoda kompanije.

Međutim, možda i veća razlika između Norveške i Srbije od visine očekivanih prihoda je način upravljanja i vlasništvo nad rudom.

Naime, norveška država je 1972. godine kompaniju Statoil koja bi upravljala naftnim i gasnim bogatstvom.

Do 2001. godine kada je izašla na Njujoršku berzu prodavši 33 odsto deonica, Statoil je već postao međunarodni igrač. Statoil menja ime u Ekvinor 2018. godine.

Tu dolazimo do još jedne razlike između Norveške i Srbije. Litijum u Srbiji će kopati strana kompanija koja će iz zemlje osim rude vaditi i profit i slati svojim akcionarima, dok Norveška silne milijarde prihoda od nafte stavlja sa strane i investira.

Tako je vremenom norveški državni penzijski fond postao najveći suvereni fond na svetu sa 1,62 biliona dolara (hiljada milijardi) pod upravom.

Samo u 2023. godini ovaj fond je zaradio za svoje akcionare, građane Norveške, 223 milijarde dolara profita.

Nikada nismo čuli ni od jednog državnog zvaničnika nikakvu čak ni naznaku da bi se prihodi od litijuma, koliko god bili mali u poređenju sa Norveškom, iskoristili na ovaj način.

Na kraju, transparentnost norveških podataka o prihodima od nafte i poslovanju državne naftne kompanije, koji pokrivaju podatke od 1971. godine do danas, uključujući objavljene finansijske izveštaje od 1972. godine, su na potpuno drugom nivou od transparentnosti i izveštavanja naših državnih institucija i državnih preduzeća.

Izvor: Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Verde Magnezijum- pozicioniranje Rumunije u vodećeg proizvođača magnezijuma u ​​EU

Investicioni plan kompanije Verde Magnezijum u Rumuniji predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od uvezenog magnezijuma, posebno iz Kine. Reaktiviranjem zatvorenog rudnika magnezijuma i osnivanjem fabrike za preradu, kompanija ima za cilj da,ne samo zadovolji domaću potražnju,...

Potencijal skandijuma za transformacije na polju čiste energije

Uprkos malom prisustvu u Zemljinoj kori, skandijum ima ogroman potencijal da napravi promenu na polju čiste energije. Njegova izvanredna svojstva, kao što su poboljšanje gorivih ćelija sa čvrstim oksidom i stvaranje robusnih, ali laganih legura, samo su deo njegovih...

Pronalaženje puta ka sirovinama u doba čiste energije

Kako svet prelazi na tehnologije čiste energije, lanci snabdevanja prolaze kroz transformaciju, od fosilnih goriva ka nefosilnim mineralima. Od litijuma i nikla za baterije do bakra i elemenata retkih zemalja za različite komponente, ovi materijali su neophodni za pokretanje...
error: Content is protected !!