U pionirskom potezu, Norveška je pokrenula inicijativu za komercijalno istraživanje dubokomorskih minerala, čime je postala prva nacija koja je to učinila. Predlog ima za cilj iskopavanje sulfida i kore mangana koje se mogu pohvaliti visokim koncentracijama bakra, cinka, kobalta i elemenata retkih zemalja. Međutim, ova odluka nije bez kontroverzi, jer izaziva pravne i ekološke zabrinutosti, dovodeći u pitanje međunarodne sporazume i uticaj na biodiverzitet, ekosisteme, ribarstvo i zagađenje.
Ekološki troškovi dubokomorskog rudarenja
Uprkos neizvesnim uticajima dubokomorskog rudarstva na životnu sredinu, norveški parlament je odobrio vladin plan da na velikom delu svog morskog dna započne istraživanje. Odluka da se za sada dozvoli samo istraživanje, a ne stvarno vađenje, pruža mali tračak nade. Veoma kontroverzan potez dolazi u trenutku kada raste protivljenje rudarenju morskog dna širom sveta. U pitanju je 280.000 kvadratnih kilometara morskog dna, ogromna površina, veća od Ujedinjenog Kraljevstva. Područje sadrži najveći biodiverzitet na Zemlji, sa morskim organizmima poput korala i sunđera koji naseljavaju morsko dno.
Stav kritičara
Odluka je naišla na otpor ekoloških grupa i članova ribarske industrije, koji tvrde da nije dovoljno istražen uticaj dubokog iskopavanja na ekosisteme. Kritičari takođe tvrde da ova odluka krši nacionalne i međunarodne obaveze Norveške i predstavlja geopolitičke rizike za severne baltičke regione Evrope. Naučnici i ekolozi su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na morski biodiverzitet i nedostatak naučnih dokaza potrebnih za procenu uticaja budućih rudarskih aktivnosti na životnu sredinu.
Sukob interesa
Uprkos međunarodnim protestima, norveški parlament je odobrio dubokomorsko rudarenje u nacionalnim vodama, navodeći potrebu za kritičnim elementima koji su neophodni za proizvodnju čistih tehnologija. Predlog će dati na raspolaganje 280.000 kvadratnih kilometara nacionalnih voda privatnim kompanijama za iskopavanje resursa. Međutim, postoji zabrinutost u vezi sa ekološkim implikacijama dubokog morskog rudarstva, uz upozorenja o potencijalnom uticaju na sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid. Konflikt leži između kratkoročnih i dugoročnih industrijskih implikacija, sa potrebom da se razmotri poboljšanje postojećih sistema koji mogu imati korist od nedovoljno iskorišćenih resursa koji se mogu reciklirati umesto da se koriste novi.
Put napred
Dok neki vide prelazak na dubokomorsko rudarenje kao hrabar korak ka zelenoj budućnosti, drugi ga vide kao potencijalnu pretnju očuvanju morskih ekosistema. Kako društvo nastavlja da se bori sa potrebom za održivim izvorima energije, budućnost dubokomorskog rudarenja i njegova uloga u globalnoj ekonomiji ostaju neizvesni. Debata takođe postavlja pitanja o ulozi tehnologije u rešavanju pitanja održivosti. Od vitalnog je značaja za globalnu zajednicu da uspostavi ravnotežu između iskorišćavanja prirodnih resursa i očuvanja životne sredine za buduće generacije.
Izvor :Medriva
