U poslednjih nekoliko godina, severna Evropa je postala ključni igrač u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima. Ova regija, koja uključuje Norvešku, Švedsku i Finsku, koristi svoje bogate resurse hidroenergije kako bi oblikovala industrijske koridore koji se fokusiraju na preradu i reciklažu minerala. Ovaj novi pristup omogućava efikasniju proizvodnju metalnih sirovina koje su od vitalnog značaja za evropsku ekonomiju, uključujući baterijske metale, retke zemlje i titanijumske sirovine.
Severna Evropa se ističe svojom sposobnošću da obezbedi niskougljeničnu energiju, što je ključno za energetski intenzivne procese kao što su taljenje i elektrohemijska ekstrakcija. U poređenju sa regijama koje zavise od fosilnih goriva, ovde se troškovi energije drže na niskom nivou, a to stvara povoljne uslove za razvoj naprednih metalurških kapaciteta.
Jedan od najznačajnijih projekata u ovoj oblasti je fabrika titanijumskog troska u Tyssedalu, koju vodi podružnica Eramet-a, TiZir. Ova fabrika godišnje proizvodi oko 200.000 tona titanijumskog troska koristeći električne peći koje se napajaju hidroenergijom. Uloženo je između 300 i 400 miliona evra u modernizaciju postrojenja kako bi se povećala efikasnost i smanjile emisije.
Pored toga, rudnik rutila Engebø u Norveškoj predstavlja još jedan važan korak ka jačanju evropskih lanaca snabdevanja. Očekivana investicija od 400 do 500 miliona evra usmerena je na proizvodnju visoko-purifikovanog rutila iz ležišta koje sadrži 254 miliona tona rude sa sadržajem od 2.5% dijoksida titanijuma. Ovaj materijal je ključan za proizvodnju titanijuma u avioindustriji.
Finska takođe igra značajnu ulogu u preradi baterijskih metala kao što su nikl i kobalt, koji su neophodni za litijum-jonske baterije. Postrojenja u Finskoj proizvode visoko-purifikovane hemijske komponente za industriju baterija, dok Norveška i Švedska razvijaju napredne reciklažne kapacitete koji omogućavaju oporavak metala iz korišćenih baterija električnih vozila.
Blizina severne Evrope prema velikim industrijskim centrima kao što su Nemačka olakšava transport prerađenih materijala do proizvođača baterija i automobila. Kratki lanci snabdevanja smanjuju troškove i poboljšavaju pouzdanost, čime se osigurava konkurentska prednost evropskim industrijama.
Osim toga, strogi ekološki propisi u nordijskim zemljama osiguravaju da operacije prerade minerala ispunjavaju visoke standarde održivosti. Ovo ne samo da doprinosi odgovornom snabdevanju već i stabilnosti regulative koja podržava niskougljenične procese.
Pojava ovog metalurškog koridora ukazuje na to kako infrastruktura energije, geografski položaj i industrijska politika mogu zajedno oblikovati lance snabdevanja kritičnim mineralima. Fokusiranjem na oblasti konkurentskih prednosti kao što su napredna hemijska prerada i reciklaža, Evropa gradi snažnu mrežu sposobnu da podrži energetsku tranziciju i industriju električnih vozila.
U narednim decenijama, ovaj koridor će postati jedan od najvažnijih centara za preradu kritičnih minerala van Azije, obezbeđujući materijale potrebne za infrastrukturu obnovljivih izvora energije i visokotehnološku proizvodnju.
