Nemačka vlada planira učešće od oko 1 milijarde evra u projektima vezanim za sirovine u zemlji i inostranstvu u periodu od 2024. do 2028. godine, uz angažovanje državne razvojne banke KfW. Inicijativa je predstavljena kao odgovor na rastući politički značaj obezbeđivanja sirovina u uslovima pojačanih geopolitičkih napetosti. Plan je deo šire politike smanjenja zavisnosti, posebno u lancima nabavke koji su izloženi koncentraciji na pojedinačne dobavljače.
U pozadini odluke je budžetska i pravna dinamika koja je uticala na prvobitni dizajn fonda. Predlog ministra ekonomije Roberta Habecka bio je doveden u pitanje nakon odluke Saveznog ustavnog suda o takozvanoj kočnici duga. Prema dostupnim informacijama, prvobitno finansiranje trebalo je da se oslanja na nenaplaćena sredstva namenjena borbi protiv kovida-19, koja su preusmerena u Fond za klimu i transformaciju (KTF), što je sud ocenio pogrešno.
U budžetu koji je potom usvojen, struktura podrške je promenjena tako da se obezbeđuje veći stepen izvesnosti za državu. Kako se navodi, 85% sredstava je obezbeđeno kao garancija, dok dominantan deo mehanizma služi za hedžing transakcija dodela KfW-a. Time se nastoji da se budžet ne opterećuje na način koji bi sa visokim stepenom izvesnosti generisao trošak, već da se rizici rasporede kroz garantne instrumente.
Paralelno sa prilagođavanjem finansijskog okvira, zabeležen je i rez istraživačkog finansiranja povezanim sa eksploatacijom sirovina. Prema informacijama iz VDI Nachrichten, planirano istraživačko finansiranje nemačke savezne vlade u vezi sa vađenjem sirovina vredno više od 400 miliona evra je otkazano. Ovaj segment predstavljao bi zaseban stub podrške, ali je u konačnoj budžetskoj odluci uklonjen.
Razlog za jačanje državnog angažmana leži u promenjenom statusu snabdevanja sirovinama kao političkog pitanja. Nakon ruske invazije na Ukrajinu i energetskih poremećaja koji su usledili, Nemačka nastoji da smanji snažne zavisnosti, naročito kada su u pitanju odnosi sa Kinom. U toj logici se izdvajaju sirovine poput retkih zemnih metala i galijuma, kao i tržište baterija, gde je Nemačka značajno oslonjena na kineski uvoz.
Cilj fonda je da doprinese razvoju ležišta koja do sada nisu iskorišćena, uz istovremeno podsticanje pratećih aktivnosti duž lanca vrednosti. U planiranim programima predviđeno je da se podrže ne samo eksploatacija, već i prerada i reciklaža materijala relevantnih za kritične tokove. Takav pristup ima operativni značaj jer bez kapaciteta prerade i povratnog toka materijala zavisnost od uvoza može ostati strukturna.
U evropskom kontekstu, Nemačka nije jedina država koja uvodi ili proširuje instrumente za kritične sirovine. Prema informacijama iz Handelsblatta, Francuska je ranije pokrenula fond za sirovine od 2 milijarde evra, uz učešće privatnih donatora. Italija ima fond od 1 milijarde evra, na nivou uporedivom sa nemačkom inicijativom.
Koordinacija između država članica dobija dodatnu težinu zbog regulatornog okvira EU koji se priprema za kritične sirovine. Planirani EU zakon o kritičnim sirovinama predviđa, između ostalog, ograničenje da najviše 70% godišnje potrebe za strateški važnom sirovinom dolazi iz jedne treće zemlje do 2030.. U tom smislu, kapaciteti koje države razvijaju kroz projekte eksploatacije, prerade i reciklaže mogu biti relevantni za ispunjavanje budućih kriterijuma raspodele nabavke.
Nemački fond se pozicionira kao instrument koji treba da obuhvati projekte i domaće i međunarodne lokacije tokom petogodišnjeg perioda 2024–2028. godine, uz angažovanje KfW-a kao ključne državne finansijske institucije. Promene u načinu finansiranja nakon odluke suda menjaju profil rizika i način na koji se sredstva tretiraju prema budžetskim pravilima. Istovremeno, ukidanje dela istraživačkog finansiranja iznad 400 miliona evra ukazuje da će fokus podrške biti preusmeren ka finansijskim mehanizmima vezanim za projekte duž lanca vrednosti.
