Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoLitijum u Srbiji: Sukob zelenih ciljeva i lokalnih interesa

Litijum u Srbiji: Sukob zelenih ciljeva i lokalnih interesa

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

U dolini Jadra u Srbiji, kontroverzni planovi za eksploataciju litijuma od strane kompanije Rio Tinto, globalnog rudarskog giganta, izazvali su žestoko protivljenje lokalnog stanovništva i ekoloških grupa. Ovo područje je ključno za snabdevanje Srbije vodom, pri čemu skoro 2,5 miliona ljudi zavisi od podzemnih voda za koje protivnici strahuju da bi mogle biti kontaminirane rudarskim operacijama. Projekat je deo šire strategije Evropske unije za obezbeđivanje resursa potrebnih za zelenu tranziciju, ali kritičari tvrde da dolazi uz ozbiljne ljudske i ekološke troškove.

Građani Srbije godinama protestuju protiv rudarskog projekta Rio Tinta, navodeći zabrinutosti zbog raseljavanja, zagađenja i dugoročnih posledica po javno zdravlje. Kompanija se suočila sa značajnim otporom, posebno nakon što je tužila Vladu Srbije zbog blokiranja projekta, pozivajući se na klauzulu o rešavanju sporova između investitora i države u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Velike Britanije. Uprkos ovim izazovima, Vrhovni sud Srbije je 2024. godine odobrio Rio Tintu dozvolu za nastavak rada, samo nekoliko dana nakon što je EU potpisala sporazum sa Srbijom o budućem snabdevanju litijumom, čime je istaknut značaj ovog regiona u evropskim naporima za proizvodnju električnih vozila.

Protivnici, uključujući ekonomistu Aleksandra Matkovića, tvrde da projekat neće doneti korist građanima Srbije, već će zemlju pretvoriti u resursni centar za strane korporacije. Protesti su takođe naišli na sve represivnije taktike srpske vlade, uključujući pretnje i nadzor nad aktivistima, što je dodatno pojačalo tenzije.

Supported by

Pritisak za eksploataciju litijuma u Srbiji simbol je šireg problema povezanog sa globalnom potražnjom za kritičnim mineralima potrebnim za zelenu tranziciju. Dok EU nastoji da obezbedi materijale za baterije električnih vozila, taj proces često uključuje štetne ekološke prakse i kršenje ljudskih prava. Matković i drugi aktivisti pozivaju na promenu fokusa ka održivijim rešenjima, poput ulaganja u javni prevoz, umesto nastavka prioritizovanja korporativnih profita.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Nova era u Španiji: Fabrika LFP baterija za električna vozila

Stellantis, proizvođač Jeep-a, i kineski gigant za proizvodnju baterija CATL (Contemporary Amperex Technology) najavili su planove za investiciju do 4,1 milijardu evra (4,33 milijarde dolara) u izgradnju nove fabrike u Saragosi, Španija, koja će biti fokusirana na razvoj pristupačnih...

Zaštita okeana: Norveška zaustavlja izdavanje dozvola za rudarstvo

Dubokomorski ekosistemi Arktičkog okeana za sada će ostati bezbedni od dubokomorskog rudarstva. Norveška je planirala da započne istraživanje rudnih ležišta na morskom dnu u svojim nacionalnim vodama već sledeće godine, što bi moglo ozbiljno ugroziti krhke, drevne ekosisteme morskog...

Evropa u potrazi za litijumom: Nemačka i Srbija u fokusu ekološkog rudarstva

Nemački kancelar Olaf Šolc zalaže se za povećanje eksploatacije litijuma u Evropi kako bi se podržala tranzicija ka električnim vozilima (EV), što je ključno za postizanje klimatskih ciljeva. Tokom posete Frajbergu, Šolc je naglasio potrebu za pouzdanim i diversifikovanim...
error: Content is protected !!