Litijum je u poslednjim godinama postao ključna sirovina za baterije koje pokreću elektroniku i električna vozila, pa je potražnja u EU sve više vezana za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja. U tom kontekstu, pitanje „materijalnog suvereniteta” dobija na težini, posebno nakon geopolitičkih poremećaja i dominacije pojedinih aktera u lancu proizvodnje baterija. Evropske politike zato sve češće povezuju pristup kritičnim sirovinama sa industrijskom bezbednošću i kontrolom tokova materijala.
U EU je 2023. usvojen Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act, CRMA), čiji je fokus jačanje upravljanja lancima snabdevanja. Jedan od praktičnih pravaca politike podrazumeva podršku razvoju rudarskih projekata unutar država članica i u neposrednom okruženju. Time se menja odnos prema ranijim modelima nabavke, jer se prioritet pomera ka lokalnijoj proizvodnji i većoj predvidivosti snabdevanja.
Paralelno sa institucionalnim pomeranjem, pojavile su se i kontroverze oko društvenih i ekoloških posledica litijumskih projekata. U Portugaliji, Španiji, Nemačkoj i Češkoj Republici zabeleženi su otpori lokalnih zajednica koji su doveli do pojačanog nadzora nad planiranim eksploatacijama. Ovi slučajevi su pokazali da regulatorni okvir i industrijski ciljevi ne rešavaju automatski pitanja prihvatljivosti projekata na terenu.
Za Srbiju, koja je kandidat za članstvo u EU, litijumska tema dobija dodatnu dimenziju zbog pozicioniranja zemlje između evropskih integracija i domaćih razvojnih prioriteta. U okviru tog procesa pominjani su planovi za najveći litijumski rudarski projekat u Evropi, Jadar Project, koji je vezivan za kompaniju Rio Tinto. Očekivanja da bi takav projekat mogao da doprinese obezbeđivanju sirovina za evropsku industriju istovremeno su naišla na snažan otpor lokalnog stanovništva.
Otpor prema Jadar projektu postao je posebno vidljiv kroz proteste krajem 2021. godine, kada su masovna okupljanja dovela do političkog preispitivanja projekta. Prema dostupnim činjenicama, protivljenje su predvodili pre svega poljoprivrednici i radnici u poljoprivredi, uz argumente vezane za zemljište, životnu sredinu i način života zajednice. Vlada Srbije je imala podršku na višim nivoima, uključujući međunarodnu podršku iz pojedinih zapadnih ambasada, ali to nije umanjilo intenzitet protesta.
Kao rezultat pritiska javnosti, srpska vlada je donela odluku da se Jadar projekat poništi pre nego što bi gradnja počela. Ovaj ishod je relevantan za razumevanje kako se evropski cilj obezbeđivanja kritičnih sirovina sudara sa lokalnim društvenim otporom u zemljama koje teže integraciji u EU. U praksi, odluka o otkazivanju pre početka izgradnje ukazuje na to da vremenski horizonti industrijskih planova zavise od političke stabilnosti i društvene saglasnosti.
Šire posmatrano, region Zapadnog Balkana često se opisuje kroz narative „periferije” i „drugosti”, što utiče na način na koji se procenjuju razvojni projekti i raspodela koristi. Srbija se nalazi u prostoru gde se istovremeno vodi proces približavanja EU i osporavaju određeni modeli ekstraktivnog razvoja. Litijum kao strateška sirovina tako postaje tačka ukrštanja industrijskih očekivanja Evrope i domaćih sporova o granicama eksploatacije.
Otpor litijumskom rudarstvu u Srbiji povezan je i sa širim međunarodnim pokretima protiv kolonijalnog ekstraktivizma, uz pojavu solidarnosti iz različitih zemalja. Jedan od konkretnih primera jeste Jadar Declaration, potpisana 2022. godine od strane aktivista iz Čilea, Portugala, Španije, Nemačke i Srbije. Dokument je predstavljen kao zajednički okvir za protivljenje vađenju litijuma i zagovaranje alternativnih pristupa zasnovanih na pravdi i upravljanju zemljištem.
U evropskom regulatornom okviru CRMA iz 2023. godine litijum se tretira kao komponenta strategije za stabilizaciju lanaca snabdevanja kritičnih materijala. Istovremeno, slučajevi otpora projektima u više država članica i okolini pokazuju da društvena licenca ostaje ključna varijabla pri realizaciji rudarskih planova. Srbija je time dobila specifičan status: istovremeno se posmatra kao potencijalni dobavljač sirovine za evropske potrebe i kao prostor gde lokalne zajednice mogu da promene tok industrijskih inicijativa.
Na kraju ciklusa odlučivanja oko Jadar projekta ostaje činjenica da je masovni otpor krajem 2021. godine doveo do otkazivanja pre početka gradnje. To direktno utiče na mapiranje budućih litijumskih kapaciteta u regionu i na način na koji će se slični projekti vrednovati kroz kombinaciju regulatornih ciljeva EU i domaćih društvenih uslova. U tom smislu, litijumska agenda predstavlja merilo koliko se evropske politike materijalne bezbednosti prevode u operativne odluke na terenu.
