Poslednjih godina, litijum je postao ključni materijal u dvostrukim tranzicijama ka digitalizaciji i ekološkoj održivosti. On je temelj konvencionalnih baterija koje napajaju sve, od pametnih telefona i laptopova do sve veće potražnje za električnim vozilima, simbolizujući pristup zasnovan na rastu za rešavanje klimatskih promena putem tehnoloških unapređenja, a ne strukturnih reformi.
Unutar EU, zabrinutost zbog materijalnog suvereniteta se intenzivirala, pogoršana sukobom u Ukrajini i dominacijom Kine u lancu snabdevanja baterijama. Obezbeđivanje pristupa ključnim sirovinama kao što je litijum postalo je strateški imperativ za zapadne sile. Zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA) iz 2023. odražava ovu promenu, naglašavajući lokalno rudarenje radi čvršće kontrole nad lancima snabdevanja.
EU je podržala projekte rudarenja litijuma širom država članica i susednih regiona, izazivajući značajne kontroverze u mestima kao što su Portugal, Španija, Nemačka i Češka zbog lokalnog otpora. U Srbiji, zemlji kandidatu, planovi za najveći evropski rudnik litijuma, projekat Jadar kompanije Rio Tinto, naišli su na značajan otpor. Lokalna zajednica, pretežno poljoprivrednici i radnici u poljoprivredi, snažno su se protivili projektu, braneći svoju zemlju, životnu sredinu i način života.
Uprkos podršci vlade i međunarodnoj podršci, uključujući i neke zapadne ambasade, masovni protesti krajem 2021. godine primorali su srpsku vladu da otkaže projekat Jadar pre nego što je izgradnja započela. Ova pobeda je naglasila šire izazove u vezi sa prevladavajućom naracijom održivosti povezane sa neograničenim rudarenjem i ekstraktivizmom.
Balkan, istorijski uokviren kroz narative periferijalnosti , ostaje liminalni prostor između Istoka i Zapada. Srbija, deo „Zapadnog Balkana“, balansira između pristupanja EU i osporavanja svojih ekstraktivnih granica. Pritisak za rudarenje litijuma oličava ovu tenziju, prikazujući Srbiju kao integralni deo zelenih ambicija Evrope i kao ekonomsku periferiju koja čeka punu integraciju.
Kritički, otpor protiv rudarenja litijuma u Srbiji odražava globalne pokrete protiv kolonijalnog ekstraktivizma, privlačeći solidarnost različitih međunarodnih grupa. Deklaracija Jadar, potpisana 2022. godine od strane aktivista iz Čilea, Portugala, Španije, Nemačke i Srbije, oslikava ovo jedinstvo u protivljenju eksploataciji litijuma i zagovaranju održivih alternativa zasnovanih na pravdi i očuvanju zemlje.
Borba Srbije protiv rudarenja litijuma otkriva promene u globalnoj dinamici ekstraktivizma i međusobnu povezanost periferija unutar Evrope. Usred ovih izazova, lokalni otpor naglašava potencijal za zamišljanje i ostvarivanje alternativnih, održivih budućnosti izvan ekstraktivnih industrija.
Izvor: miningwatch.news
