Kineska kapitalna ulaganja u Evropu doživela su značajan porast, sa više od 30 milijardi evra usmerenih na procesiranje litijuma i proizvodnju električnih vozila (EV). Ova ulaganja označavaju prekretnicu u pristupu kineskih kompanija, koje prelaze iz uloge finansijera u ključne vlasnike i operatore kritične infrastrukture za baterije. Kineski projekti sada obuhvataju širok spektar aktivnosti od rafinacije litijuma do proizvodnje katodnih materijala i baterija.
U 2024. godini, strana direktna ulaganja iz Kine u Evropu dostigla su približno 10 milijardi evra, pri čemu je značajan deo usmeren na industrije čiste energije i baterija. Ova nova faza je karakteristična po fokusu na „greenfield“ projektima, što podrazumeva izgradnju novih postrojenja umesto akvizicija, što odražava strože evropske regulative i strategiju kineskih firmi da uspostave lokalne proizvodne centre i obezbede dugoročnu kontrolu lanca snabdevanja.
Mađarska se ističe kao središte kineskih ulaganja u evropskom sektoru baterija. Veliki proizvođači poput CATL-a ulažu višemilijarde evra u velike fabrike baterija, pri čemu se očekuje da će CATL-ova glavna fabrika dostići godišnju proizvodnju od skoro 100 GWh, što će je učiniti jednim od najvećih postrojenja za proizvodnju baterija u Evropi.
Projekti se ne ograničavaju samo na Centralnu Evropu; u Španiji zajedničko preduzeće između CATL-a i Stellantisa razvija gigafabriku vrednu 4,1 milijarde evra koja bi trebala da počne sa radom do 2026. godine. U Portugalu se takođe gradi fabrika litijumskih baterija vredna 2 milijarde evra, koja ima cilj da dostigne kapacitet od 15 GWh.
Osim toga, CALB napreduje sa još jednim postrojenjem vrednim 2 milijarde evra, uz moguće podrške od 350 miliona evra iz EU fondova. Ovi projekti ukazuju na složenost evropske industrijske politike, gde domaća podrška može indirektno ojačati dominaciju stranih lanaca snabdevanja.
Dok je sklapanje baterija ključno, najvažnija ulaganja se dešavaju uzvodno — u procesiranju i rafinaciji. Na primer, fabrika aktivnog materijala katode (CAM) koja se gradi u Finskoj od strane Beijing Easpring-a zajedno sa finskom kompanijom Finnish Minerals Group planira godišnju proizvodnju od 60.000 tona.
U Francuskoj, Orano i XTC New Energy Materials grade integrisani kompleks CAM i prethodnika vredan 1,5 milijardi evra, što će stvoriti oko 1.700 radnih mesta i uspostaviti značajan evropski centar za napredne materijale za baterije.
Kineska ulaganja su koncentrisana u nekoliko zemalja uključujući Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Mađarsku, Španiju i Slovačku. Ove lokacije nude blizinu velikim automobilskim proizvodnim centrima i jaku infrastrukturu koja je pogodna za velike projekte vezane za baterije.
Brza ekspanzija kineskih infrastrukturnih projekata predstavlja složen izazov za Evropu; dok ubrzava dekarbonizaciju i razvoj industrije, takođe povećava zavisnost od strane tehnologije i kapitala. U ovom kontekstu, kineske kompanije postaju među najvećim investitorima u evropskom ekosistemu električnih vozila.
Sa investicionog aspekta, sektor nudi atraktivne povrate; objekti za proizvodnju baterija obično zahtevaju kapitalne troškove između 1-4 milijarde evra uz očekivane EBITDA margine od 15-25%. Projekti koji obezbede gornji deo lanca snabdevanja često povezani sa kineskim rudarskim operacijama globalno mogu postići još veću profitabilnost.
Ovo što se dešava nije samo porast stranih ulaganja već reconfiguracija industrijske svojine. Evropa obnavlja svoju proizvodnu bazu za energetsku tranziciju dok značajan deo kritične obrade finansiraju i razvijaju kineske kompanije. Kako Evropa teži ka čistijoj budućnosti, izazov će biti balansiranje rasta industrije sa strateškom autonomijom kako bi osigurala otpornost svojih temelja energetske tranzicije.
