Donošenje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) od strane Evropske unije predstavlja značajnu prekretnicu u jačanju lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama. Međutim, prema nedavnom izveštaju Adamas Intelligence-a, na vidiku su izazovi.
Komisija EU je zvanično predstavila predlog CRMA u martu 2023. godine, kao deo industrijskog plana Zelenog dogovora za nultu emisiju. Nakon toga, Evropski parlament ga je usvojio u decembru iste godine. U martu 2024. godine Savet EU je dao saglasnost, a u maju je akt ratifikovan kao zakon.
CRMA ima za cilj jačanje domaćih lanaca snabdevanja uz podsticanje ekonomske i ekološke održivosti u regionu. On identifikuje 34 kritične sirovine, od kojih je 16 označeno kao strateške. Posebno, retki zemni elementi i litijum, vitalni za prelazak na elektromobilnost i proizvodnju obnovljive energije, spadaju među ove strateške materijale.
Ovi materijali su ključni za obezbeđivanje ekonomskog uspeha i konkurentnosti domaćih proizvođača, koji se oslanjaju na održivo snabdevanje pretežno uvozom, kako je navedeno u izveštaju. CRMA nalaže državama članicama EU da uspostave nacionalne programe istraživanja minerala za kritične sirovine, potencijalno značajno podstaknuvši aktivnosti istraživanja i razvoja na kontinentu.
Štaviše, Komisija EU ima zadatak da projektuje očekivanu godišnju potrošnju svakog od 34 CRM-a za 2030., 2040. i 2050. godinu, sa početnim projekcijama predviđenim u roku od 18 meseci od primene zakona.
Uprkos svojim plemenitim namerama, CRMA se suočava sa izazovima, posebno u pogledu rizika u lancu snabdevanja. Analitičari Adamasa naglašavaju potrebu da EU ublaži rizike povezane sa strateškim zavisnostima kako bi poboljšala ekonomsku otpornost. Zakon predviđa da se deo godišnje potrošnje EU mora nabaviti, preraditi i reciklirati do 2030. godine. Pored toga, EU ne može da nabavlja više od 65% bilo koje strateške sirovine od samo jedne nacije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da će litijum i retke zemalje uskoro premašiti naftu i gas po značaju. Međutim, dok EU poseduje adekvatne mineralne resurse da ispuni CRMA ciljeve za retke zemljane elemente i litijum, političke i društvene prepreke, zajedno sa samozadovoljstvom nekih krajnjih korisnika, ometaju neophodna ulaganja i razvoj.
Na primer, litijumski projekat Wolfsberg u Austriji bi uskoro trebalo da postane jedini proizvođač litijuma za baterije u EU do 2027. godine, u vlasništvu kompanije Critical Metals. Uprkos proizvodnji litijuma u EU u Portugaliji, poduhvati poput predloženog rudnika litijuma u Srbiji su se suočili sa neuspesima zbog ekoloških pitanja.
Adamas Intelligence takođe naglašava nesrazmeran fokus na sirovine koje se koriste u proizvodnji trajnih magneta retkih zemalja. Bez ubrzanih napora vlade i industrije, EU bi se mogla boriti da ispuni ciljeve za ekstrakciju i preradu retkih zemalja do 2030. godine, što predstavlja značajan izazov.
Štaviše, racionalizacija procesa izdavanja dozvola i olakšavanje sporazuma o otkupu, kako je istakla Komisija, možda neće biti dovoljni usred konkurentnih subvencija koje nude drugi regioni. Pored toga, visoki troškovi energije i birokratska sporost predstavljaju dodatne izazove za konkurentnost EU u ovoj areni.
Ukratko, dok CRMA obećava jačanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama, navigacija u budućim izazovima će zahtevati usklađene napore kreatora politike, zainteresovanih strana u industriji i javnosti kako bi se osigurao njegov uspeh.
Izvor: miningwatch.news
