Zakon EU o kritičnim sirovinama je odličan početak za obezbeđivanje održivijeg snabdevanja, ali industrija mora da se pozabavi izazovom javnog prihvatanja.
Kako se završava Nedelja sirovina EU, sve oči su uprte u njen glavni nacrt Zakona o kritičnim sirovinama. Ako se usvoji kako je predviđeno, to će biti prvi put da su evropski kreatori politike stvorili novi okvir za podsticanje evropskog istraživanja i vađenja sopstvenih mineralnih i metalnih resursa, što je suštinski preduslov za njene predložene zelene i digitalne tranzicije.
Od baterija za električna vozila do skladišta energije za obnovljivu energiju, kritične sirovine (CRM) su esencijalni minerali koji se sve više koriste u novim tehnologijama.
Od očuvanja konkurentnosti evropske industrije do obezbeđivanja održivije budućnosti, pouzdan pristup određenim sirovinama je ključ za budućnost Evrope. Ono što nije tu da obezbedi održiviju budućnost moraće da se iskopa.
Evropa je ranjiva ako želi da bude zelena i inovativna, da se takmiči na globalnoj sceni i privuče investicije.
Dok troši 27 procenata trenutne globalne ponude CRM-a, Evropa iskopava samo oko 3 procenta svojih trenutnih CRM potreba. Kako se očekuje da će globalna tražnja porasti za čak 500 odsto do 2050. godine, prema Svetskoj banci, Evropa više ne može da se oslanja na uvoz.
Evropa ne može da nastavi da eksternalizuje svoje buduće potrebe. Mora da obezbedi kraće i otpornije lance snabdevanja i da uvozi više, da reciklira i izvlači više sopstvenih resursa da bi zadovoljila potražnju.
Osim ekonomskog i ekološkog imperativa, Evropa se suočava sa dihotomijom. Javna debata tek treba da pomeri fokus sa onoga što kreatori politike znaju da nam je potrebno, na ono što je društvo spremno da prihvati.
Mnoge zajednice imaju negativnu percepciju o rudarstvu i rudarskom sektoru. Ono što bi moglo biti od koristi društvu uopšte ne mora da bude ispravno za one zajednice koje će biti pogođene. Postati partner po izboru zavisi od izgradnje poverenja i kredibiliteta kod onih na koje će svakodnevno poslovanje najviše uticati.
Zajednice moraju biti prve koje će osetiti i videti prednosti.
Predloženi rudnik Jadar u Loznici, Srbija, ilustruje poentu. Redak primer visokokvalitetnog depozita koji bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko 1 miliona EV-a godišnje, izazovi za stavljanje u funkciju su poznati.
Izvan novog okvira politike, širok spektar zainteresovanih strana, uključujući kreatore politike, industriju, nevladine organizacije i civilno društvo, mora se udružiti kako bi premostili jaz između tehničkih i komercijalnih izazova u izvođenju novih rudnika na tržište.
Biće potrebno vreme pre nego što društvo shvati suštinsku ulogu koju rudarstvo treba da igra u održivoj budućnosti Evrope. Rudarska industrija prihvata i razume svoje nasleđe. Stvari treba bolje objasniti i industrija treba više da sluša i radi više na ublažavanju bilo kakvih zabrinutosti ako se želi izgraditi poverenje. Kredibilitet zavisi od transparentnog i odgovornog pristupa kada je u pitanju razmena informacija.
Rudarstvo se takođe značajno promenilo. Značajna ulaganja u nove inovacije i tehnologije znače da je održivo rudarstvo dostižno. Od rudarenja pod zemljom do stvaranja minimalnog industrijskog otiska na površinskom nivou, korišćenje voznih parkova električnog transporta, smanjenje otpada i reciklaža su primeri boljih načina da se rade stvari.
Ovaj novi okvir evropske politike je dobrodošao, ali neće biti dovoljan. Prihvatanje javnosti je od suštinskog značaja da bi se osiguralo da se razvije dovoljno novih rudarskih projekata. Industrije koje se oslanjaju na CRM, moraju imati pristup dovoljnoj i pristupačnoj ponudi kako bi omogućile evropskoj privredi da nastavi da raste, uvodi inovacije i ostane konkurentna.
Različite grupe zainteresovanih strana treba da rade zajedno na izgradnji konsenzusa. Industrija treba da pokaže da rudarstvo 21. veka može da isporuči potrebne minerale, u velikim količinama, na potpuno transparentan i odgovoran način, prema najvišim ekološkim standardima sa minimalnim uticajem.
Industrija koja radi sa zajednicama u kojima posluje, donosi društvene i ekološke koristi i obnavlja nekadašnja rudarska mesta.