Promene u globalnom energetskom pejzažu predstavljaju i prilike i izazove za zemlje koje se oslanjaju na ekstraktivni sektor. Za zemlje koje proizvode naftu, gas i ugalj, postoji neizvesnost u pogledu dugoročne održivosti projekata i potencijalnog pada državnih prihoda. Za proizvođače tranzicionih minerala postoje izgledi za nove investicije i tokove prihoda, ali i izazovi vezani za nestabilnost tržišta. Osim što utiče na javne finansije, energetska tranzicija nosi rizike od korupcije, kao i socijalne i ekološke uticaje.
Ove prilike i izazovi nisu novi. Ali brzina i obim promena bez presedana naglašavaju hitnost jačanja upravljanja. Samo na taj način svet može da postigne svoje ciljeve dekarbonizacije, dok istovremeno koristi zemljama bogatim resursima i njihovim građanima.
Podaci su potrebni da bi se informisale analize usmerene ka budućnosti, odgovori politike i javna debata, kao i dijalog o implikacijama energetske tranzicije. EITI-jev najnoviji sažetak politike opisuje kako implementacija EITI-a može pomoći zainteresovanim stranama da se kreću kroz energetsku tranziciju na pet važnih načina:
1. Podrška koherentnosti i koordinaciji politike
Nacionalne klimatske politike mogu značajno uticati na ekstraktivne industrije. Suprotno tome, politika ekstraktivnog sektora može ili da podrži ili ometa ublažavanje klimatskih promena. Izgradnja jasne slike o političkom okruženju je važna da bi se osiguralo da vladina akcija bude koherentna i da služi javnim interesima na dugi rok.
Standard EITI za 2023. zahteva obelodanjivanje nacionalnih obaveza, politika i planova za energetski prelaz. Takođe podstiče obelodanjivanje informacija o cenama ugljenika, porezima na ugljenik, subvencijama, poreskim olakšicama i podsticajima. Ove informacije pomažu zainteresovanim stranama da shvate da li vlada promoviše ili obeshrabruje aktivnosti ekstrakcije. Takođe može otkriti slučajeve nekoherentnosti politike, kao što je slučaj kada su odluke o licenciranju ili fiskalne politike u suprotnosti sa projektovanom potražnjom za naftom, gasom ili mineralima.
Izgradnja jasne slike o političkom okruženju je važna da bi se osiguralo da vladina akcija bude koherentna i da služi javnim interesima na dugi rok.
2. Upravljanje rizicima javnih finansija i ekonomskom ranjivošću
Energetska tranzicija izaziva promene u globalnim obrascima ponude i potražnje za fosilnim gorivima i mineralima, utičući na odluke o ulaganjima, održivost projekta, vladine prihode i širi ekonomski doprinos ekstraktivnog sektora.
Objavljivanje podataka u skladu sa standardom EITI za 2023., uključujući obelodanjivanje na nivou projekta o trenutnim i očekivanim nivoima proizvodnje, troškovima i pretpostavkama o budućim cenama roba, može pomoći u identifikaciji ekonomskih prilika i izazova. To bi moglo uključivati rizike „naslijeđene imovine“ i državnih prihoda koji su podložni promjenjivim tržišnim uslovima.
3. Unapređenje antikorupcijskih napora
Energetska tranzicija preoblikuje rizike od korupcije u ekstraktivnim industrijama. Brzo sklapanje poslova, zajedno sa očekivanjima visokog profita, može da podstakne korupciju, posebno odluke o licenciranju, ugovore o nabavkama i trgovinske poslove, uključujući i one koji uključuju državna preduzeća.
4. Jačanje glasa zajednica
Energetska tranzicija ima duboke implikacije za zajednice koje žive u blizini energetskih i rudarskih projekata. U regionima koji doživljavaju povećane investicije, lokalne samouprave i zajednice mogu da imaju koristi od novih tokova prihoda, radnih mesta i potrošnje u zajednici od strane kompanija. Međutim, oni se takođe suočavaju sa potencijalom štete po životnu sredinu i/ili poremećajima tradicionalnog načina života. EITI zemlje mogu da se oslone na novu odredbu za obelodanjivanje informacija o slobodnom, prethodnom i informisanom pristanku (FPIC) i konsultacijama sa zajednicom, gde je to obavezno, kako bi se poboljšao javni nadzor nad načinom na koji se uzimaju u obzir prioriteti zajednice.
Energetska tranzicija ima duboke implikacije za zajednice koje žive u blizini energetskih i rudarskih projekata.
5. Emisija gasova staklene bašte
Smanjenje emisije gasova staklene bašte je centralni cilj energetske tranzicije. Ekstrakcijske industrije doprinose emisiji gasova staklene bašte kroz emisije direktno povezane sa njihovim radom i, u slučaju nafte, gasa i uglja, emisije koje se mogu osloboditi tokom sagorevanja ovih resursa.
Nova odredba u EITI standardu podstiče kompanije da objave emisije u skladu sa postojećim standardima. EITI u Trinidadu i Tobagu je bio pionir u izveštavanju o emisijama za naftne i gasne kompanije, sa ciljem da unapredi upravljanje prirodnim resursima integracijom uticaja na životnu sredinu i klimu u njihovo EITI izveštavanje.
Štaviše, podaci o istraživanju, rezervama i proizvodnji predstavljaju vitalni izvor informacija koji se mogu koristiti za procenu emisija iz potencijalnog sagorevanja fosilnih goriva. Transparentnost u ovom pogledu može podržati veću odgovornost u vezi sa klimatskim obavezama vlada i kompanija.
