Geološka istraživanja u Bosni i Hercegovini ponovo su pojačala fokus na mineralne rezerve koje se povezuju s evropskom tranzicijom ka tehnologijama s nižim emisijama. U tom kontekstu, projekti eksploatacije otvaraju istovremeno pitanja o uticaju na lokalne zajednice i o regulatornoj usklađenosti. Posebno se izdvajaju nalazi na području Republike Srpske, gde se najavljuju planovi za rudarsku aktivnost povezanu s litijumom i pratećim mineralima.
U razgovoru s predstavnicima udruženja Cuvari Majevice, istaknuta je zabrinutost zbog mogućeg gubitka pejzažnih vrednosti nakon nedavnih geoloških istraživanja. Sagovornici navode da su “tajna” ispitivanja, sprovedena bez šireg uvida javnosti, dovela do otkrića potencijalno značajnih resursa. Na toj osnovi, lokalna zajednica dovodi u pitanje kako će se upravljati prostorom ukoliko dođe do realizacije eksploatacije.
Prema iznetim informacijama, švajcarska kompanija Arcore AG sprovela je ispitivanja na planini Majevica u Republici Srpskoj. Rezultati se povezuju s nalazima litijuma, magnezijuma, kalijuma i bora. Ti minerali su relevantni za industrijske lance koji koriste hemijske prekursore i materijale za baterijske i druge primene, što dodatno pojačava interes za područje.
Politički okvir u Republici Srpskoj dodatno utiče na brzinu i način donošenja odluka o projektima. U tekstu se navodi da predsednik Milorad Dodik ima dominantan uticaj u upravljanju regionom gotovo dve decenije. Takva pozicija privukla je međunarodnu pažnju, uključujući mere koje su usmerene na infrastrukturalne planove i finansijske tokove.
Kao primer međunarodnog pritiska navodi se odluka Nemačke o obustavi infrastrukturnih projekata vrednih 105 miliona evra. Takođe se pominju sankcije SAD-a upućene Dodiku i njegovom užem krugu. U tekstu se dodaje da je taj pritisak eskalirao u martu prethodne godine, kada su zatvoreni računi unutar BiH.
Na osnovu procena kompanije Arcore AG, planira se rudarski poduhvat u mestu Lopare, uz tvrdnju o velikim rezervama na površini od 25 kvadratnih kilometara. Takve razmere su značajne za razmatranje obima potencijalne proizvodnje i potrebne infrastrukture. Istovremeno, lokalna protivljenja predstavljaju ključni faktor rizika za vremenski raspored bilo kakvih aktivnosti.
Otpor planu eksploatacije izražen je kroz okupljanje građana koje broji 13.000 stanovnika. U tekstu se navodi da su politički akteri dali osiguranje da rudnik neće biti realizovan. Za operativnu realnost projekta to je relevantno jer odluke o nastavku istraživanja ili prelasku na eksploataciju zavise od političke saglasnosti i društvene prihvatljivosti.
Paralelno s tim, u Federaciji BiH (FBiH) pominje se drugi primer koji pokazuje kako mineralni resursi mogu pokrenuti slične sporove oko životne sredine. U području Varesa, kompanija Adriatic Metals povezuje se s eksploatacijom srebra, zlata, olova, cinka, bakra i antimona. Procena izneta u tekstu govori o količini od 22,5 miliona tona metala u Varesu.
Za evropske strateške interese ti metali imaju višestruku industrijsku upotrebu, ali istovremeno otvaraju pitanja o upravljanju uticajem na okolinu i zajednice. Tekst naglašava da zabrinutosti lokalnog stanovništva prate projekte poput onih u Varesu. Takva dinamika postaje važna za procenu regulatornih rizika i za planiranje operativnih koraka.
Dodatnu složenost donosi ustroj BiH zasnovan na Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji entitetima daje znatnu autonomiju. U tekstu se navodi da to utiče na način regulisanja eksploatacije minerala i na raspodelu nadležnosti. Istovremeno, navodi se da Visoki predstavnik ima značajna ovlašćenja u regulaciji rudarske aktivnosti.
Kao aktuelna funkcija pomenut je Visoki predstavnik Christian Schmidt, koji je na dužnosti od avgusta 2021. godine. Njegova uloga postaje relevantna kada se otvaraju pitanja vlasništva nad državnom imovinom i pravni režimi za ustupanje koncesija ili drugih prava. Tekst ukazuje da nerazrešena pitanja oko raspolaganja državnom imovinom dodatno usporavaju investicione odluke.
U tom smislu pominje se otpor predsednika Dodika prema određenim pitanjima koja utiču na pravnu jasnoću. Takva situacija može povećati neizvesnost za strane učesnike koji razmatraju ulazak ili proširenje aktivnosti u rudarstvu. Zbog toga regulatorni detalji postaju jednako važni kao geološki potencijal.
Prema iznetim informacijama, Vlada FBiH tražila je pojašnjenje od Visokog predstavnika u vezi sa pravima vlasništva, posebno kada je reč o predloženoj rudarskoj koncesiji kompanije Adriatic Metals u Varesu. Ovaj korak je usmeren na razjašnjenje pravnog osnova koji bi mogao uticati na nastavak postupaka. U praksi, takva pitanja određuju kako će projekti biti strukturirani i koje obaveze će nositi koncesionar.
Sve navedeno ukazuje da mineralni potencijal Bosne i Hercegovine istovremeno pokreće industrijski interes i spore oko upravljanja resursima. Na primeru Majevica i Lopara izdvajaju se nalazi litijuma i drugih minerala uz snažan društveni otpor i političku dimenziju odlučivanja. Na primeru Varesa vidljiva je veza između obima mineralnih ležišta od 22,5 miliona tona, regulatornih pitanja vlasništva i zabrinutosti oko uticaja eksploatacije.
U takvom okruženju, tempo razvoja zavisi od kombinacije geoloških podataka, pravnog režima nadležnosti entiteta i odluka koje donose institucije poput Kancelarije Visokog predstavnika. Tekst završava naglašavanjem da je upravljanje mineralnim resursima povezano s transparentnošću procesa i jasnim pravilima koja utiču na lokalne zajednice i životnu sredinu.
