U širem kontekstu rudarstva i kritičnih sirovina, rasprava o tome kako se usklađuju pripremni radovi na terenu i zaštita prirodnih staništa ponovo je u fokusu javnosti u Bosni i Hercegovini. U području oko Vareša, zabrinutost je usmerena na krčenje šume koje se dovodi u vezu s planiranim rudarskim aktivnostima. Takva dinamika je relevantna i za regionalne lance snabdevanja mineralima, jer se uticaj na lokacije i dozvole direktno odražava na operativni rizik i društvenu licencu za rad.
Prema informacijama koje se pojavljuju u javnosti, projektom se kao cilj navodi eksploatacija cinka, olova, barita i srebra. Međutim, ekološke organizacije ukazuju da bi trošak za lokalnu zajednicu mogao biti veći od onoga što je predstavljeno u planovima. U takvim slučajevima, razlika između deklarisanih obima radova i stvarnog uticaja postaje ključna tema za regulatorni nadzor i procenu rizika po životnu sredinu.
Profesor Samir Lemes iz nevladine organizacije Eko Forum Zenica ističe da postoji manjak transparentnosti oko planova za aktivnosti u zoni Vareša. On navodi da se uočavaju neslaganja između predloženih zahvata i njihovog potencijalnog ekološkog efekta. Za industrijske aktere to je signal da će kvalitet informisanja i dokumentacije biti jednako važan kao tehnički parametri projekta.
Profesor Dalibor Ballian sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu ukazao je na neposredne posledice pripremnih radova. Prema njegovim zapažanjima, dolazi do pomeranja životinja, promene vegetacije i kontaminacije izvora pijaće vode, uključujući obližnje izvore (vrela). Ovakvi indikatori su posebno osetljivi jer utiču na procese upravljanja vodama i mogu otvoriti dodatna pitanja u vezi sa usklađenošću sa standardima zaštite.
Izveštaj nevladine organizacije Bankwatch dodatno pooštrava spor oko obima radova. Navodi se da je površina krčenja veća od prvobitno iskazane, uz tvrdnju da je 3.000 kvadratnih metara šume uklonjeno na pogrešnoj lokaciji. Kada se takve razlike pojave, one mogu imati posledice po reviziju planova, korektivne mere i eventualne korekcije u dokumentaciji koja prati dozvoljene aktivnosti.
Bankwatch takođe dovodi u pitanje ulogu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u projektu. Pippa Gallopp iz te organizacije kritikuje činjenicu da je EBRD investirao u kompaniju Adriatic Metals uprkos postojanju dokumentovanih ekoloških zabrinutosti. Uloga finansijskih institucija postaje relevantna jer politike zaštite životne sredine i društvenih standarda utiču na način na koji se projekti strukturiraju, prate i revidiraju tokom realizacije.
Prema navodima Bankwatch-a, takav potez tumači se kao potencijalno kršenje principa koje EBRD javno ističe u svojim smernicama o zaštiti životne sredine i društvenim pitanjima. Ovaj aspekt dodatno komplikuje poziciju projekta jer investiciona podrška može povećati pritisak na usklađivanje sa procedurama procene uticaja. Za regulatore i operatore to znači da će se pažnja verovatno usmeriti na dokazivost podataka o uticaju, kao i na usaglašenost sprovedenih radova sa odobrenim planovima.
U samoj zoni oko Vareša, zabrinutost se vezuje i za vrednost šumskog staništa kao habitatnog prostora za divlje vrste poput medveda i vukova. Aktivisti tvrde da je nedavno krčenje povezano s pripremama za rudarske aktivnosti, što otvara pitanje kontinuiteta staništa i poremećaja ekosistema. Istovremeno, svako odstupanje od planiranog obima radova može povećati operativnu neizvesnost pre nego što eksploatacija formalno pređe u fazu punog rada.
Kako spor dobija merljiv karakter kroz tvrdnje o površinama krčenja, lokacijama zahvata i prijavljenim promenama u kvalitetu vode, fokus se premešta na to kako će se potvrditi činjenično stanje na terenu. U takvim procesima presudni su podaci o obimu radova, tačnost geolokacija zahvata i verifikacija uticaja na izvore pijaće vode. S obzirom na to da projekt cilja više mineralnih sirovina uključujući cink, olovo, barit i srebro, svaki korak koji utiče na dozvoljenu pripremnu fazu može imati šire posledice po vremenski okvir realizacije.
