Ako dođe do realizacije projekta Jadar, svi mi ćemo biti ugroženi. To će biti lavina otvaranja rudnika bora i litijuma… Ako mi ne verujete, idite do Majdanpeka, pa ćete videti da je na 30 metara od autobuske stanice i 150 metara od zgrade policije, opštine i hotela okno dubine 700 metara“, izjavio je advokat Sreten Đorđević na naučno-stručnom skupu „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?“ koji je 30. aprila održan u Kragujevcu.
Srpska akademija nauka i umetnosti je, podsetimo, 2021. godine održala sličan skup, a naredne godine objavila zbornik radova akademika „Projekat Jadar – šta je poznato?”.
SANU se pre tri godine usprotivila projektu Jadar i ukazala na njegovu netransparentnost. Kako je 2022. konstatovao recenzent zbornika, akademik Slobodan Vukosavić zaključci brojnih radova domaćih naučnika su da realizacija projekta Jadar vodi „masivnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu i istakao da prioritetni interes Srbije mora da bude suzbijanje zagađenja, održivo korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije“, kako je prenela Radio-televizija Vojvodine.
„Treba svi da pričamo koliko je ovo pogubno i opako i da budemo spremni da ga sprečimo“
SANU je u Kragujevcu 30. aprila ove godine održala novo savetovanje akademika, na kome se razgovaralo o tome šta je javnost o projektu mogla da sazna u međuvremenu i šta se o njemu danas može zaključiti. Organizovali su ga Savez ekoloških organizacija Srbije – SEOS i udruženja Neko brine za Levač iz Rekovca i Prvi prvi na skali iz Kragujevca. Kako je sažeo advokat Đorđević:
„Da se ne zavaravamo, stvar je veoma ozbiljna. Ono što svi treba da uradimo jeste da idemo po kućama i po komšiluku, da pričamo koliko je ovo pogubno i opako, da svi budu spremni u jednom trenutku, da sednu u kola, ili na traktor ili na bicikl, i da dojure tamo gde to u tom trenutku bude potrebno”.
Nije još otkupljeno svo zemljište za rudnik
Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju na Univerzitetu u Beogradu Dragana Đorđević je skrenula pažnju na to da Rio Tinto pokupava da otkupi još zemljišta uprkos otporu lokalne zajednice. Podsetimo, istraživanje BIRN-a je pokazalo da je Rio Tinto nastavio da kupuje zemljište 2022, nakon velikih demonstracija i prekida projekta.
Istovremeno, meštani koji se protive projektu demantuju ranije iznete tvrdnje državnog vrha da je Rio Tinto već otkupio svu zemlju koja bi mu trebala ako počne da gradi rudnik. U avgustu 2021. CINS je procenio da je Rio Tinto tada posedovao 40% potrebnog zemljišta. Radio Slobodna Evropa je izneo podatak da bi zarad početka eksploatacije trebalo otkupiti zemlju od 330 vlasnika, a 50 domaćinstava raseliti.
Akademici sumnjaju na korupciju
Kako prenosi Prvi prvi na skali, Dragana Đorđević je na skupu u Kragujevcu konstatovala da su stručnjaci na terenu uočili da istraživanja Rio Tinto izazivaju zagađenje životne sredine već u početnoj fazi, nasupot tvrdnjama te kompanije da će poštovati sve ekološke norme. Prema njenim rečima, naša Vlada to zataškava, odnosno „menja zakonsku regulativu, tako da kompanija legalno zagađuje i legalno truje”.
Đorđević je ukazala i na problem eksploatacije radnika u projektima ovog tipa:
„Kompanije dolaze tamo gde je jeftina eksploatacija, gde je jeftina radna snaga, gde se ne poštuju ekološke norme, gde je visoka korupcija. Mi smo u poslednjih desetak godina na listi koruptivnih zemalja pali za više od 20 mesta, što ukazuje da se otvara put za mnoge koruptivne radnje, da strane kompanije korumpiraju sve nivoe vlasti, počev od vrha države do lokalnih političara koji im omogućavaju da eksploatišu naše resurse“, izjavila je Đorđević po navodima Prvi prvi na skali. Kako je dodala:
„Najveći udeo litijuma globalno je u Južnoj Americi, u slanoj pustinji Atakame, gde je 70 procenata svetskih rezervi i odatle se najlakše eksploatiše litijum sa površine zemlje koristeći sunčevu energiju“. Đorđević je ponovo ukazala na to da je eksploatacija ruda pogubna po životnu sredinu jer posle rudarenja ostaju jalovišta koja zagađuju vekovima, pa i milenijumima, prenosi Masina.
