Davanje prioriteta čeliku proizvedenom u Evropi povećalo bi održivost lanaca vrednosti čiste tehnologije u EU. Ovo je mišljenje Aksela Egerta, generalnog direktora Evropskog udruženja za čelik (EUROFER).
On napominje da bi razgovor trebalo da bude fokusiran, između ostalog, na ono što je potrebno za izgradnju čistog lanca snabdevanja energijom u EU.
„Čelik je, bukvalno, temelj Evrope. Da bi se osiguralo da EU postigne svoje ambiciozne klimatske ciljeve u okviru Zelenog dogovora i da ostane prosperitetna i nezavisna, čelik koji podržava evropski rast mora „doći iznutra“ – i biti proizveden u Evropi“, rekao je Egert.
Evropska industrija čelika utire put ka ekonomiji bez ugljenika sa više od 60 projekata dekarbonizacije. Pored toga, reč je o prvim revolucionarnim tehnologijama koje će biti implementirane u industrijskim razmerama već 2025. i 2026. Ukoliko budu uspešno sprovedeni u Evropi, ovi projekti će doneti dvostruku korist stvaranjem potražnje za čistim vodonikom i električnom energijom, kao i snabdevanje zelenim čelikom potrebnim za izgradnju vetroturbina, električnih automobila, modernih zgrada i infrastrukture.
„Međutim, ova uspešna tranzicija ne može – i ne treba – da se uzima zdravo za gotovo. Troškovi proizvodnje čeličana iz EU postaju sve nekonkurentniji u poređenju sa onima u trećim zemljama, gde su troškovi energije 2-4 puta niži nego u EU. Globalni višak kapaciteta, često podstaknut državnim subvencijama, dovodi do nepoštenih trgovinskih praksi koje potkopavaju ekonomsku otpornost potrebnu za ulaganje u dekarbonizaciju“, upozorava Egert.
On objašnjava da je samo u poslednjoj deceniji Evropa izgubila 26 miliona tona kapaciteta za proizvodnju čelika i četvrtinu radne snage. EU je tako postala neto uvoznik jeftinijeg čelika sa više ugljenika iz Kine i drugih zemalja. U stvari, uvoz iz EU je dostigao istorijski rekord od 28% tržišnog udela.
Sada EU mora da promeni kurs, kaže Aksel Egert. Blok se suočava sa faktorima koji menjaju igru – geopolitičkom neizvesnošću i gubitkom konkurentske prednosti u odnosu na SAD, Kinu i druge. Globalna trka za čistom tehnologijom je novi motor evropskog prosperiteta i EU mora da je predvodi.
Industrije čelika i druge industrije potrebne za stvaranje lanaca vrednosti čiste tehnologije moraju biti u centru pažnje EU. Kreatori politike EU, kaže Eggert, treba da se fokusiraju na pet prioritetnih oblasti, kao što je navedeno u Evropskom manifestu industrije čelika (industrijska politika, energija, trgovina, sirovine i veštine). Kako je ranije izvestio GMK Centar, prema prognozama EUROFER-a, potražnja za čelikom u EU će 2023. godine pasti za 5,3% g/g. U 2024. cifra će porasti za 7,6%, ali će se suočiti sa geopolitičkom nepredvidljivošću i ekonomskom neizvesnošću
