Evropa se suočava sa značajnim izazovima u industrijalizaciji litijuma, ključne sirovine za proizvodnju baterija i električnih vozila. Do 2026. godine, pitanje nije samo predviđanje potražnje, već sposobnost domaće proizvodnje da se razvije na održiv način, uz poštovanje ekoloških i finansijskih standarda. Potražnja za litijumom bi mogla premašiti 1,3 miliona tona ekvivalentnog litijum-karbonata godišnje do 2030. godine, dok trenutna domaća proizvodnja ostaje minimalna.
U okviru Evropske unije i Velike Britanije, razvija se niz projekata koji uključuju rudarenje tvrdih stena, ekstrakciju geotermalne slane vode i inicijative vezane za reciklažu. Iako postoji raznovrsnost projekata, glavni izazov ostaje prevođenje geološkog potencijala u industrijsku proizvodnju koja može zadovoljiti finansijske i regulatorne zahteve.
Nemačka se ističe kao tehnološki lider u ekstrakciji litijuma, koristeći geotermalne brine bogate litijumom u Gornjoj Rajni. Ove tehnologije omogućavaju smanjenje emisija tokom proizvodnje za 60–80% u poređenju sa tradicionalnim procesima. Međutim, kapaciteti su ograničeni veličinom rezervoara i složenošću procesa, a potrebna ulaganja kreću se između 1,5 i 2,5 milijardi evra.
Portugalija poseduje najveće zalihe litijuma u Evropi sa mogućnošću proizvodnje preko 100.000 tona godišnje. Ipak, složenost društvenih i dozvola dovodi do višegodišnjih kašnjenja zbog ekoloških pregleda i lokalnog protivljenja. U ovom kontekstu, portugalski projekti usvajaju fazni pristup razvoju kako bi smanjili rizik od početnih ulaganja.
Španija kombinuje resurse tvrdih stena i sedimentarnog litijuma uz postojeću industrijsku infrastrukturu. Međutim, dostupnost vode i regionalno upravljanje predstavljaju dodatni rizik prilikom realizacije projekata čiji troškovi mogu varirati između 800 miliona i 2 milijarde evra.
U Finskoj je fokus na procesiranju litijuma umesto na ekstrakciji, koristeći hemijsko inženjerstvo za podršku postrojenjima za konverziju hidroksida. Za sada zavise od uvoza sirovina dok se očekuje integracija domaćeg rudarstva u budućnosti.
Velika Britanija igra značajnu ulogu u evropskim lancima snabdevanja litijumom sa resursima iz Kornvola koji su podržani javnim finansiranjem od preko 30 miliona funti za pilot-projekte. Očekivana godišnja proizvodnja iz ovih projekata je manja (5.000–15.000 tona), ali je ključna za domaću proizvodnju baterija.
Postrojenja za konverziju litijum-hidroksida predstavljaju najvredniji deo lanca vrednosti sa kapacitetima od 50.000 tona godišnje koja zahtevaju ulaganja između 600 i 900 miliona evra. Uloga strateškog kapitala postaje sve važnija dok proizvođači automobila ulaze u dugoročne ugovore o snabdevanju kako bi smanjili tržišni rizik.
Prema procenama, industrijalizacija evropskog snabdevanja litijumom između 2026. i 2035. godine zahtevaće ulaganja od 40 do 50 milijardi evra kroz rudarstvo, geotermalnu ekstrakciju i hemijsku konverziju. Vreme je ključno jer trenutna proizvodnja baterija zahteva hitnu akciju kako bi se smanjila zavisnost od uvoza iz Azije i Južne Amerike.
