Stav Brisela je da je obezbeđivanje kritičnih sirovina za zelenu tranziciju glavni prioritet. Ali suočava se sa velikim izazovima u svojoj konkurenciji sa Kinom, od kojih je najveći kako ubediti kompanije da daju prednost geopolitici u odnosu na tržište.
Električna vozila su materijalno intenzivnija za proizvodnju od konvencionalnih vozila. Dok je automobilu sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem potrebno samo 22 kilograma bakra i 11 kilograma mangana, električni automobil zahteva skoro 200 kilograma minerala.
Uvođenje tehnologija čiste energije, posebno električnih vozila (EV), dovelo je do porasta potražnje za brojnim mineralima koje Evropska unija smatra „kritičnim sirovinama“ (CRM) i koje Amerikanci nazivaju „kritičnim mineralima“. Na primer, potražnja za litijumom je porasla za 300 odsto između 2018. i 2023. godine.
Jasno je da je svet ušao u novu energetsku paradigmu u kojoj je dostupnost određenih, ranije zanemarenih sirovina isto toliko pitanje nacionalne bezbednosti koliko i dostupnost nafte i gasa. U stvari, kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila novi Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) u svom govoru „Stanje Unije“ u septembru 2022. godine, ona je takođe istakla da će „litijum i retke zemlje uskoro biti važniji od nafte i gasa.”
Bezbednost naspram održivosti
Bezbednost lanaca snabdevanja CRM-a je pod lupom usred sve većeg pritiska da ti isti lanci snabdevanja postanu održiviji. Mesec dana nakon što je tekst EU CRMA finalizovan u novembru 2023. godine, Evropski savet (tj. 27 vlada EU) i Evropski parlament takođe su postigli kompromis o Direktivi EU o korporativnoj održivosti dužne pažnje (CSDDD), koja zahteva od velikih kompanija — uključujući kompanije koje nisu članice EU — da identifikuju, spreče, ublaže i uzmu u obzir negativne uticaje u njihovim lancima snabdevanja.
S jedne strane, CRMA jasno daje prioritet bezbednosti lanca snabdevanja. Pažljivo pominje održivost na svakom koraku, ali njegova glavna svrha je da ubrza rudarenje. Posebno zabrinjava ekologe izjava CRMA-e da rudarski projekti sa „preovlađujućim javnim interesom“ mogu u suštini zaobići zaštitu životne sredine.
S druge strane, ova previše pojednostavljena dihotomija rizikuje da pruži izgovor za besplatno rudarenje za sve u ime „javnog interesa“. Održivost nije ograničenje nametnuto odozgo nadole – industrija kao celina ide u ovom pravcu. Održivost je takođe sastavni deo bezbednosti. Ako lanac snabdevanja zavisi od projekata koji stavljaju kratkoročni profit ispred održivosti, onda to nije siguran lanac snabdevanja. Nekoliko je primera poslednjih godina da su rudarski projekti prekinuti ili u potpunosti ukinuti zbog protivljenja javnosti.
Ipak, treba uspostaviti ravnotežu između ekologa koji se odlučno protive svakom rudarstvu i onih koji se zalažu za vađenje minerala iz zemlje po svaku cenu kako bi se takmičili sa Kinom. U konačnoj verziji CRMA, EU je podigla ciljeve recikliranja kao odgovor na kritike, ali nije adekvatno odgovorila na pozive da se smanji potražnja za CRM-ovima. Na kraju krajeva, neodrživo je da EU troši oko 25 posto globalne ponude CRM-a, a ipak predstavlja 6 posto svetske populacije i samo 3 posto proizvodnje.
Privatni sektor
CRMA pojednostavljuje procese za nove projekte i nada se da će podstaći privatni sektor da investira. Ali za razliku od Zakona o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, koji pruža snažne poreske olakšice za kompanije, CRMA ne pruža mnogo benefita.
Nažalost, privatne investicije nisu uvek u skladu sa nacionalnim interesima. Rudarstvo je izazovan sektor za privatna ulaganja — zahteva vreme i kapital, a muče ga volatilnost cena i rizik.
U stvari, pad cena litijuma i kobalta — zbog razočaravajuće prodaje električnih vozila i prezasićenosti snabdevanjem — koči zapadna ulaganja u nove rudnike. Mnoge kineske kompanije takođe osećaju udare, ali imaju mnogo veću državnu podršku.
Priča je već poznata: EU postaje zabrinuta zbog rastuće dominacije Kine, pozicionira se kao konkurent, ali onda nije voljna da izvrši promene ili da plati cenu ulaska u trku.
CRMA signalizira da EU smatra bezbednost lanaca snabdevanja CRM strateškim prioritetom, ali se suočava sa tri velika izazova. Prvi je balansiranje bezbednosti i održivosti lanaca snabdevanja, drugi balansiranje sopstvenih ekonomskih interesa sa obećanjima partnerskim zemljama, a treći je najveći, najpoznatiji problem — kako EU može da se takmiči sa Kinom bez žrtvovanja ili ozbiljnog investiranja?
Izvor: miningwatch.news
