Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoEvropski parlament izrazio protivljenje norveškim planovima za dubokomorsko rudarenje

Evropski parlament izrazio protivljenje norveškim planovima za dubokomorsko rudarenje

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Evropski parlament izglasao je rezoluciju kojom se izkazuje zabrinutost u vezi sa namerama Norveške za dubokomorskim rudarenjem u vodama Arktika. Iako sama rezolucija nema nikakvu pravnu moć da zaustavi Norvešku, stručnjaci kažu da ona šalje „snažan signal“ da Evropska unija – čiji Norveška nije član, ali joj je blizak partner – ne podržava njene planove.

Rezolucija je predstavila niz pitanja vezanih za norveške planove za dubokomorsko rudarstvo, uključujući mogućnost da bi vađenje minerala sa arktičkog morskog dna moglo poremetiti ribarstvo, osloboditi metan skladišten u podglacijalnim ekosistemima i arktičkim permafrost zemljištima. Može dovesti i do gubitaka u biodiverzitetu i funkcionisanju morskih ekosistema. Takođe je navedeno da je sedam država EU, nekoliko međunarodnih kompanija i organizacija poput IUCN-a pozvalo na moratorijum, pauzu iz predostrožnosti ili zabranu eksploatacije dubokog dna. U rezoluciji se takođe navodi da je norveška agencija za životnu sredinu izrazila zabrinutost zbog procene norveške vlade o uticaju na životnu sredinu koja sadrži „značajne praznine u znanju o prirodi, tehnologiji i potencijalnim uticajima na životnu sredinu“ za predložene aktivnosti vađenja minerala.

Predlog za ovu rezoluciju dobio je ogromnu podršku, 523 člana Evropskog parlamenta su glasala za nju tokom sednice parlamenta koja je održana u Strazburu, u Francuskoj, 7. februara. Samo 34 poslanika glasalo je protiv rezolucije, a 59 je bilo uzdržano.

Supported by

Catherine Chabaud, francuska poslanca u Evropskom parlamentu, čija je politička grupa, Renev Europe Group, podržala ovu rezoluciju, rekla je da glasanje ukazuje na „jasan stav parlamenta“.

„Ako Norveška krene u ovom pravcu i otvori vrata eksploataciji ,verovatno će Kini i drugima biti lakše da idu ovim putem“, rekla je Chabaud za Mongabej. „Mislim da je bilo veoma važno reagovati.

Pored Norveške, mnoge druge zemlje žele da započnu eksploataciju dubokog mora, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Vodeće na međunarodnom planu su Kina, Indija, Japan, Rusija i Južna Koreja, koje zajedno poseduju oko polovine dozvola za istraživanje koje je dala Međunarodna uprava za morsko dno (ISA), telo pridruženo UN koje upravlja aktivnostima u međunarodnim vodama. Međutim, eksploatacija dubokog mora – faza u kojoj se rudarenje odvija u industrijskom obimu u komercijalne svrhe – još uvek nije počela nigde u svetu.

Prvi korak u planovima Norveške je da na površini od 281.000 kvadratnih kilometara – područje skoro iste veličine kao Italija – pokrene istraživanje dubokog mora. Istraživanje je planirano za područje nad kojim Norveška ima jurisdikciju, kao i za teritorijalne vode arhipelaga Svalbard za koje Norveška kontroverzno tvrdi da je njena ekskluzivna ekonomska zona (EEZ). Rusija, Velika Britanija i nekoliko zemalja EU osporavaju vlasništvo Norveške nad Svalbardom.

Dok Norveška tvrdi da je dubokomorsko rudarenje neophodno da bi se došlo minerala za obnovljive tehnologije, kritičari kažu da razvoj ovih tehnologija ne zavisi od minerala na morskom dnu. Štaviše, mnogi naučnici kažu da postoji malo informacija o dubokom moru i štetnim efektima rudarenja na morskom dnu i da ono što je poznato ukazuje na to da bi to ozbiljno naštetilo morskom okruženju i poremetilo ribarstvo.

Martin Vebeler, aktivista za okeane u neprofitnoj organizaciji Environmental Justice Foundation, koji je prisustvovao sednici parlamenta 7. februara u Strazburu, rekao je da rezolucija „šalje snažan signal Norveškoj“.

„Norveška ne zavisi od podrške Evrope, ali su bliski partneri“, rekao je Vebeler. „Ovo je veoma neobičan potez kojim Evropski parlament tako kritikuje bliskog partnera, tako da ima i političke implikacije.

Marija Varteresjan, državna sekretarka u norveškom Ministarstvu spoljnih poslova, rekla je Mongabaju da je Norveška primila k znanju rezoluciju i naglasila da „nisu započete aktivnosti iskopavanja morskog dna u norveškim vodama“. Ona je rekla da će Norveška samo nastaviti sa istraživanjem dubokog mora uz „pristup zasnovan na znanju“ i da „nikakva eksploatacija neće biti dozvoljena dok ne saznamo više“.

„Norveška i Evropska unija imaju zajednički interes i posvećenost sveobuhvatnom i održivom upravljanju okeanom, koje balansira očuvanje i održivo korišćenje okeanskih resursa“, naveo je Varteresian u saopštenju.

„Naši evropski partneri mogu biti sigurni da će ovi principi činiti osnovu svih aktivnosti u norveškim vodama“, dodala je ona. „Mi svoju ulogu održive okeanske nacije shvatamo ozbiljno i nastavićemo da to činimo u procesu koji dolazi.”

Izvor :Mongabay

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Verde Magnezijum- pozicioniranje Rumunije u vodećeg proizvođača magnezijuma u ​​EU

Investicioni plan kompanije Verde Magnezijum u Rumuniji predstavlja značajan korak ka smanjenju zavisnosti Evropske unije od uvezenog magnezijuma, posebno iz Kine. Reaktiviranjem zatvorenog rudnika magnezijuma i osnivanjem fabrike za preradu, kompanija ima za cilj da,ne samo zadovolji domaću potražnju,...

Potencijal skandijuma za transformacije na polju čiste energije

Uprkos malom prisustvu u Zemljinoj kori, skandijum ima ogroman potencijal da napravi promenu na polju čiste energije. Njegova izvanredna svojstva, kao što su poboljšanje gorivih ćelija sa čvrstim oksidom i stvaranje robusnih, ali laganih legura, samo su deo njegovih...

Pronalaženje puta ka sirovinama u doba čiste energije

Kako svet prelazi na tehnologije čiste energije, lanci snabdevanja prolaze kroz transformaciju, od fosilnih goriva ka nefosilnim mineralima. Od litijuma i nikla za baterije do bakra i elemenata retkih zemalja za različite komponente, ovi materijali su neophodni za pokretanje...
error: Content is protected !!