Evropa se suočava sa značajnim izazovima u prelasku na elektrifikaciju i čistu energiju, a ključni aspekt ovog procesa je prerada minerala potrebnih za tehnologije kao što su električni automobili i obnovljivi izvori energije. Iako kontinent prednjači u proizvodnji vetroturbina i razvoju električnih vozila, nedostatak domaćih kapaciteta za preradu predstavlja ozbiljan problem.
U Evropi postoji prepoznata potreba za povećanjem domaće prerade ključnih materijala kao što su litijum, nikl, kobalt i retki zemni elementi. Ova „srednja faza“ između vađenja sirovina i njihove proizvodnje postaje sve važnija, s obzirom na to da se većina prerađenih materijala trenutno uvozi iz Azije, posebno iz Kine.
Politički lideri i industrijski stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog ove zavisnosti. Bez vlastitih kapaciteta za preradu, visoko-tehnološke industrije Evrope su izložene rizicima poput prekida snabdevanja i trgovinskih tenzija.
Kako bi se odgovorilo na ove izazove, Evropska unija je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama, koji ima za cilj da do 2030. godine obezbedi da najmanje 40% kritičnih minerala koji se koriste u Evropi bude prerađeno unutar regiona. Takođe, planira se da 25% snabdevanja dolazi iz reciklaže, dok će zavisnost od jednog spoljnog dobavljača biti ograničena na maksimalno 65%.
Ovi ciljevi zahtevaju izgradnju novih rafinerija i postrojenja za hemijsku konverziju širom Evrope. U Estoniji, kompanija Neo Performance Materials pokreće fabriku za separaciju retkih zemalja koja će doprineti razvoju evropskog lanca snabdevanja ovim materijalima.
Francuska takođe igra značajnu ulogu u razvoju infrastrukture za preradu retkih zemalja. Kompanija Solvay planira da do kraja decenije obezbedi 20-30% potražnje Evrope za neodimijum-praseodimijum (NdPr), dok Carester gradi fabriku za reciklažu koja će godišnje proizvoditi oko 1.400 tona oksida retkih zemalja.
Pored toga, prerada litijuma postaje prioritet zbog rasta tržišta električnih vozila. U Nemačkoj, AMG Lithium gradi rafineriju koja će godišnje proizvoditi 20.000 tona litijum-hidroksida, što je ključno za evropske proizvođače baterija.
Finjska je postala centralna tačka u sektoru prerade metala za baterije, posebno nikla i kobalta. Kompanije poput Terrafame i Boliden razvijaju napredne rafinerije koje proizvode baterijske sulfide potrebne za proizvodnju katoda.
Iako Evropa već ima značajne operacije prerade bakra u Nemačkoj, Poljskoj i Finskoj, potražnja će rasti kako se proces elektrifikacije nastavlja. Takođe, industrija poluprovodnika naglašava važnost specijalizovanih metala kao što su galijum i germanijum.
Uprkos ovim izazovima, rastuća mreža fabrika za separaciju retkih zemalja i postrojenja za konverziju litijuma predstavlja početak evropskog ekosistema za preradu kritičnih minerala. Međutim, Evropa će još dugo zavisiti od uvoza prerađenih materijala dok ne razvije sopstvene kapacitete na dovoljnom nivou.
U narednoj deceniji ovi kapaciteti će odrediti sposobnost Evrope da osigura potrebne materijale za energetsku tranziciju ili da ostane zavisna od spoljnog snabdevanja resursima koji pokreću njenu budućnost.
