Evropska unija je nedavno usvojila Critical Raw Materials Act (CRMA) kao okvir za jačanje sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama do 2030. godine. Prema obavezujućim ciljevima, EU treba da obezbedi domaću eksploataciju 10% ukupne potražnje za strateškim sirovinama, preradu 40% unutar Unije i 25% kroz reciklažu. Iako su ciljevi postavljeni kao merilo napretka, analiza ukazuje na operativne i tehnološke prepreke koje mogu usporiti ostvarenje tih brojki.
Studija koju vodi Fraunhofer institut za sisteme i istraživanje inovacija (Fraunhofer ISI) naglašava da put ka CRMA metrikama zahteva širenje stručnosti i razvoj novih tehnologija duž celog lanca snabdevanja i vrednosti. Fokus se ne zadržava samo na istraživanju ležišta, već obuhvata i nove pristupe ekstrakciji i preradi. U istom kontekstu pominju se unapređenja praksi kružne ekonomije i reciklažnih tehnika, što je relevantno za deo od 25% predviđen kroz reciklažu.
Jedan od ključnih zaključaka odnosi se na potrebu za investicijama koje po obimu treba da budu uporedive s ulaganjima u druge kritične tehnološke oblasti. Studija navodi da bi takva finansijska dinamika trebalo da ojača istraživačko-razvojne kapacitete i pozicionira EU konkurentnije u globalnim lancima vrednosti. U praksi, to znači da se napredak ne može osloniti isključivo na postojeće programe bez dodatnog finansijskog kapaciteta usmerenog na kritične minerale.
Fraunhofer ISI takođe ističe važnost proširenja kapaciteta za monitoring i analizu kako bi se napredak mogao pratiti i pretvarati u odluke zasnovane na podacima. Povećanje analitičkih mogućnosti relevantno je jer CRMA ciljevi uključuju više izvora doprinosa: domaću proizvodnju, unutrašnju preradu i reciklažu. Bez preciznog praćenja, rizik je da se odstupanja u pojedinim segmentima lanca ne uoče dovoljno rano.
Socijalne i ekološke dimenzije predstavljaju dodatni sloj rizika koji može uticati na tempo projekata. Studija predlaže jačanje istraživanja u društvenim naukama kako bi se razumela lokalna otpornost prema rudarskim projektima. U tom okviru pominju se procesi učešća javnosti i pristupi rešavanju konflikata, kao mehanizmi za ublažavanje ekoloških i društvenih pitanja.
Na nivou politike snabdevanja, studija ukazuje da EU treba da gradi saradnju ne samo unutar Evrope već i sa međunarodnim partnerima. Kao primeri navode se Sjedinjene Američke Države, Japan i posebno Kina, uprkos činjenici da Kina dominira tržištem sirovina. Razlog za takav pristup je diverzifikacija lanaca snabdevanja, što može biti relevantno za stabilnost doprinosa ciljevima CRMA do 2030.
U delu preporuka za implementaciju, Fraunhofer ISI ponavlja potrebu za strateškim investicijama koje podržavaju istraživanje i inovacije. Ističe se da finansiranje treba da bude usklađeno s nivoom sredstava namenjenih drugim ključnim tehnologijama kako bi razvoj bio pokriven kroz čitav lanac snabdevanja. Posebno se naglašava da su tehnološki skokovi potrebni u više karika, od istraživanja do prerade i reciklažnih procesa.
CRMA se oslanja na postojeće instrumente finansiranja poput programa Horizon Europe i inicijative Global Gateway, ali studija traži izdvajanje namenskih sredstava. Bernd Schäfer, izvršni direktor EIT Raw Materials, predložio je formiranje posebnog fonda usmerenog na ekstrakciju kritičnih minerala značajnih za evropsku ekonomiju. Takav predlog direktno se uklapa u zahtev za dodatnim budžetskim kapacitetom koji bi pratio obim ciljeva postavljenih do 2030.
Zbirno posmatrano, ostvarenje CRMA ciljeva prema nalazima Fraunhofer ISI zahteva kombinaciju ulaganja, tehnološkog razvoja, jačanja analitičkih kapaciteta i razrade društveno-ekoloških mehanizama prihvatljivosti projekata. Uz to, međunarodna saradnja sa partnerima van EU ostaje element strategije diversifikacije izvora sirovina. U tom okviru, fokus na namenska sredstva za istraživanje i inovacije predstavlja centralnu tačku implementacije koja utiče na brzinu dostizanja udela domaće eksploatacije, prerade unutar Unije i doprinosa kroz reciklažu.
