Evropska unija suočava se sa zahtevom da obezbedi kritične sirovine za energetsku tranziciju i tehnološku industriju, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od uvoza. Kritične sirovine su ključne za proizvodnju baterija, elektronskih uređaja i infrastrukture za obnovljive izvore energije. U tom kontekstu, regulatorni okvir i industrijski projekti postaju merljivi instrumenti za ubrzanje domaćeg lanca snabdevanja.
RAWMINA je pokrenut 2021. godine kao odgovor na potrebu za inovativnim pristupima oporavku kritičnih metala iz postojećeg rudničkog otpada. Projekat je finansiran sa 9 miliona evra kroz program Horizon Europe i okuplja 19 specijalizovanih partnera iz 10 zemalja, uključujući entitete iz EU, Ujedinjenog Kraljevstva i Južne Amerike. Fokus je na razvoju održivih i inovativnih procesa ekstrakcije kritičnih sirovina iz materijala koji već postoje u rudarskim tokovima.
Tehnološki centar LEITAT, naveden kao koordinaciona organizacija projekta, ističe da je demonstriran sistem koji radi kontinuirano i može se skalirati. Prema informacijama o projektu, sistem integriše više inovativnih tehnologija radi efikasnog i održivog oporavka metala iz rudničkog otpada. Takav pristup je relevantan jer se oporavak iz otpada oslanja na postojanje velikih količina materijala, ali zahteva pouzdanu procesnu stabilnost i kontrolu kvaliteta izdvojenih frakcija.
Kako se projekat približava završetku, planiran je završni događaj u Barseloni koji treba da prikaže rezultate i otvori raspravu o budućim pravcima oporavka kritičnih sirovina. Događaj su zajednički organizovali LEITAT i Autonomous University of Barcelona. U industrijskom smislu, ovakvi skupovi služe kao mesto za usklađivanje očekivanja između istraživačkih timova, operatera rudarskih postrojenja i aktera nizvodno u lancu vrednosti.
Paralelno sa tehnološkim razvojem, EU je ušla u novu fazu kroz Critical Raw Materials Act, koji je stupio na snagu u maju 2024. godine. Akt uvodi ambiciozne ciljeve za 2030. godinu: 10% godišnjih potreba treba da bude obezbeđeno kroz domaću eksploataciju, 25% kroz reciklažu, a 40% kroz preradu unutar EU. Ovi brojevi direktno utiču na investicione odluke u rudarstvu, preradi i reciklažnim lancima, jer definišu merila učinka koja se mogu pratiti po segmentima vrednosti.
Ipak, procene ukazuju da bi ostvarenje ciljeva moglo biti otežano, što bi moglo dovesti do rizika po planove dekarbonizacije i po smanjenje zavisnosti od Kine. Trenutno Kina obezbeđuje 98% uvoza retkih zemljanih metala za stalne magnete u EU. U praksi to znači da čak i uz napredak u istraživanju i pilot-procesima, tempo razvoja kapaciteta prerade i stabilnog snabdevanja ostaje ključna tačka regulatornog pritiska.
Portparolka Evropske komisije Johanna Bernsel navela je da EU priznaje izazove, ali potvrđuje spremnost da podrži projekte usklađene sa ciljevima CRMA. Prema njenim rečima, planirana je podrška kroz pojednostavljene procedure izdavanja dozvola za projekte u Evropi, koordinisanu pomoć pri pristupu alatima finansiranja namenjenim smanjenju rizika (de-risking financing tools) i povezivanje sa korisnicima nizvodno. Ovakva kombinacija regulatornih i finansijskih mehanizama relevantna je jer utiče na brzinu realizacije projekata od faze planiranja do operativnog rada.
U industriji se već beleži pomeranje ka većim ulaganjima u rudarske i prerađivačke projekte unutar EU nakon uvođenja CRMA. Države članice revidiraju regulatorne okvire kako bi olakšale domaću eksploataciju, dok kompanije razmatraju mogućnosti uspostavljanja postrojenja za preradu. Istovremeno raste interesovanje za alternativne tehnologije prerade i reciklaže, što je povezano sa potrebom da se poveća udio recikliranih tokova i lokalne obrade.
Potražnja za retkim zemljanim mineralima predstavlja dodatni pritisak na kapacitet dobavljačkih lanaca. Očekuje se da će potražnja porasti šest puta do 2030. godine i sedam puta do 2050. godine u odnosu na polazne nivoe koji se koriste u projekcijama politike sirovina. To povećava značaj projekata koji ciljaju oporavak iz postojećih izvora materijala, kao što su tokovi rudničkog otpada.
U okviru RAWMINA naglašena je potreba za dijalogom sa relevantnim akterima i javnošću kako bi se izgradilo poverenje u održive prakse eksploatacije. Diego Morillo Martín, projektni koordinator pri LEITAT-u, naveo je da projekat ima cilj da podstakne razmenu informacija među zainteresovanim stranama radi podrške održivom rudarstvu i razvoju tržišta. U tom smislu, rezultati demonstracionih sistema poput kontinuiranog oporavka iz otpada mogu poslužiti kao tehnička osnova za razgovore o operacionalizaciji procesa u različitim geologijama i tokovima materijala.
Kako CRMA postavlja merljive ciljeve do 2030. godine, a potražnja raste prema projekcijama do sredine veka, industrijski fokus se pomera ka kombinovanju regulatorne brzine sa dokazivim procesnim performansama. RAWMINA predstavlja primer istraživačkog napora usmerenog na metalni oporavak iz rudničkog otpada kroz integrisane tehnologije koje se mogu skalirati. Istovremeno, evropski regulatorni mehanizmi nastoje da ubrzaju dozvoljavanje i finansiranje projekata koji doprinose domaćoj proizvodnji i preradi kritičnih sirovina.
