U eri sve manje globalizacije, hitnost obezbeđivanja stabilnih lanaca snabdevanja za strateške i kritične sirovine se povećala. Ovi materijali se sada pojavljuju kao okosnica naših modernih društava, slično ulozi koju su nekada igrali nafta i gas.
Svet stoji na ivici zelene revolucije. Lek za naše trenutne izazove leži u okretanju ka obnovljivoj energiji koja se proizvodi u zemlji ili u savezu sa drugim državama. Međutim, ostvarenje ove vizije donosi skup složenih izazova.
Zavisnost Evrope od drugih
Evropa, neprikosnoveni lider u proizvodnji turbina na vetar (koja čini 58% svetske proizvodnje), u velikoj meri se oslanja na Kinu za materijale koji omogućavaju ove turbine.
Zapanjujućih 94% materijala sa trajnim magnetima, koji su ključni za visokoefikasne generatore u vetroturbinama i motore za električna vozila (EV), dolazi iz Kine. Ovo se proteže i na druge materijale kao što su niobijum i litijum, sa mnogim lancima snabdevanja pod kontrolom Kine.
Termin „retke zemlje“, iako nije ekskluzivan za Kinu, postao je sinonim za naciju zbog njenih strateških rudarskih i prerađivačkih operacija, posebno u Africi.
Prema nedavnim podacima koje je objavila IEA u svom Izgledu svetske energije za 2023., globalna potražnja za retkim zemljama zajedno sa litijumom, grafitom i kobaltom raste. Međutim, za razliku od prethodnih osnovnih roba kao što su ugalj i donekle nafta i prirodni gas, snabdevanje je koncentrisano u samo nekoliko nacija. To ne znači da se ovi materijali mogu naći samo u ovim zemljama ili regionima, već da se proizvode ili kontrolišu u lancu vrednosti po najkonkurentnijim cenama.
Ovu nadolazeću zavisnost EU njene zemlje članice nisu zanemarile. Podseća na uzbunu podignutu u Nemačkoj kada se suočila sa oštrom konkurencijom američkih električnih vozila. Da je Kina povukla snabdevanje, evropska automobilska industrija bi mogla da doživi sudbinu poput opadanja britanske industrije motocikala 1970-ih, koja se borila sa nedostatkom inovacija.
Međutim, snažna evropska ekonomija i velika kupovna moć služili su kao tampon protiv takvog pada. Ipak, Evropa se danas suočava sa novim izazovima.
Novi izazovi pred Evropom
Kineska dominacija na tržištu električnih vozila, sa ponudom u rasponu od automobila do autobusa, je porasla.
Izraz „pranje automobila“—kako bi luksuzni EV-ovi bili pristupačni kroz subvencije i smanjene troškove rada—potekao je iz Norveške, jedne od nacija koje najviše vole EV. Ova strategija konkurentnih cena naterala je čak i ljude poput Elona Maska da ponovo kalibriraju svoje poslovne pristupe.
Štaviše, evropski proizvođači električnih vozila, koji trenutno proizvode oko 23% globalnih električnih vozila, bore se sa nabavkom osnovnih materijala i komponenti izvan Evrope. Ovo osećanje odjekuje među evropskim proizvođačima vetroturbina, koji se sada suočavaju sa inflacijom i rastućim troškovima materijala. To je slično prelasku Evrope sa zavisnosti od ruske energije na sve veće oslanjanje na Kinu.
Put napred za Evropu
Shvatajući ove izazove, Evropska komisija je uvela Zakon o kritičnim sirovinama. Ovo ima za cilj da podstakne autonomiju u nabavci strateških sirovina vitalnih za tranziciju čiste energije. Uredba postavlja jasna merila za domaće kapacitete duž strateškog lanca snabdevanja sirovinama i za diversifikaciju snabdevanja EU do 2030. godine:
Najmanje 10% godišnje potrošnje EU za ekstrakciju
Najmanje 40% godišnje potrošnje EU za preradu
Najmanje 15% godišnje potrošnje EU za reciklažu
Ne više od 65% godišnje potrošnje svake strateške sirovine u bilo kojoj relevantnoj fazi prerade, ako dolazi iz zemlje vanh Unije
Stvaranje bezbednih i otpornih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama za EU: Zakon će smanjiti administrativni teret i pojednostaviti procedure izdavanja dozvola za projekte kritičnih sirovina u EU.