Evropska unija intenzivira regulatorni okvir za kritične sirovine u kontekstu energetske tranzicije, dok se istovremeno otvara pitanje kako povećanje obima rudarstva može da se uklopi u ciljeve zaštite prirode. U fokusu je predlog inicijative Evropske komisije iz marta 2023. godine, koji se oslanja na otvaranje novih rudnika i iskorišćavanje mineralnih resursa iz otpadnih materijala zatvorenih rudnika. Posebna pažnja usmerena je na skraćivanje postupaka izdavanja dozvola za nove projekte, uz obavezu kompanija da izveštavaju o svojim ekološkim otiscima prema EU.
Parlament Evropske unije odobrio je Akt o kritičnim sirovinama u septembru prošle godine, čime je zakonodavni proces ušao u fazu praktične primene. Tokom jeseni 2023. održan je niz seminara sa stručnjacima čija su razmatranja bila usmerena na to da li globalne količine minerala mogu da podrže planirani tempo zelene tranzicije. U istom okviru razmatrana su i pitanja uticaja povećanog broja rudarskih lokacija na biodiverzitet, kao i odnos između kružne ekonomije i smanjenja potrošnje.
U raspravama je istaknuta strukturna zavisnost EU od uvoza kritičnih sirovina, posebno kada je reč o Kini. Prema iznetim podacima, Evropljani troše oko 20% svetskih kritičnih sirovina, dok se približno 2% proizvodi u Evropi. Predloženi akt treba da promeni taj bilans ka većoj samodovoljnosti i obezbeđenju snabdevanja, ali je istovremeno izazvao zabrinutost zbog ekološke bezbednosti.
Učesnici su ukazali da bi pojednostavljeni režim dozvola za projekte kritičnih sirovina mogao da utiče na procese procene rizika po životnu sredinu. Posebno je naglašeno da povećanje obima eksploatacije može dovesti do većeg pritiska na ekosisteme, što postaje relevantno upravo u periodu kada se regulatorni ciljevi vezuju za ubrzanje dostupnosti materijala. U tom kontekstu, izneti su argumenti o potrebi da se ekološki kriterijumi preciznije uključe u odluke o novim rudnicima.
Debata o održivosti dobila je dodatnu dimenziju kroz pitanje biodiverziteta i načina na koji se prirodne vrednosti razmatraju kratkoročno i dugoročno. Profesor Janne Kotiaho, predsedavajući Finskom panelu za prirodu sa Univerziteta u Jyvaskili, ocenio je da gubitak biodiverziteta ubrzava i u Evropi i u Finskoj. U izlaganju je naglasio potrebu za restaurativnim pristupima „pozitivnim za prirodu“, umesto oslanjanja na princip „nema neto gubitka“.
Riikka Karppinen iz Sodankylä izrazila je nezadovoljstvo ciljevima koji bi omogućili otvaranje novih rudnika u područjima koja su trenutno zaštićena. Njeno izlaganje povezano je sa protivljenjem planovima za novi rudnik nikla u blizini njenog doma, na lokaciji koja je zaštićena finskim zakonodavstvom i okviru EU Natura. Tokom seminara prenela je iskustva lokalne zajednice u vezi sa pritiscima i izazovima prihvatanja projekata.
Pitanje dostupnosti materijala postavljeno je kao ključni uslov za realizaciju energetske tranzicije bez prekoračenja planetarnih granica. Istraživački profesor Simon Michaux iz Finskog geološkog zavoda izneo je procene količina minerala potrebnih za prelazak na obnovljive izvore energije. Prema tim procenama, pri postojećim stopama potrošnje energije ne postoje dovoljne svetske rezerve minerala da bi se tranzicija sprovela u punom obimu, uz formulaciju da su minerali „nova nafta“.
Takav okvir direktno utiče na način na koji se tumači logika regulatornog ubrzanja: ako supstitucija fosilnih goriva obnovljivim izvorima zavisi od velikih količina minerala, onda rast proizvodnje može povećati pritisak na zemljište i ekosisteme. U tom delu diskusije razmatrano je kako će izgledati primena Akta o kritičnim sirovinama u finskim uslovima. Posebno je predstavljeno kako je proces implementacije započet kroz institucionalne korake nadležnog ministarstva.
Jarkko Vesa, specijalni savetnik u finskom Ministarstvu privrednih poslova i zapošljavanja (Ministry of Economic Affairs and Employment), predstavio je pregled početne faze implementacije regulatornog okvira. Dodatno, Veli-Matti Hilla, direktor održivog razvoja u kompaniji Terrafame, naglasio je da su institucije EU dale značajan podsticaj rudarstvu kroz ovaj set politika i očekivanja. Za operativne aktere to znači da će usklađivanje sa zahtevima izveštavanja o ekološkim otiscima i prilagođavanje procedurama dozvola postati centralno pitanje planiranja projekata.
Zaključna razmatranja usmerena su na to kako istovremeno upravljati klimatskim krizama, gubitkom biodiverziteta i iscrpljivanjem prirodnih resursa kroz integrisan pristup. Lasse Miettinen iz Sitra završio je seriju prezentacijom koja se oslanjala na tezu da se trenutno premašuju granice planete, uz potrebu za preciznijim sagledavanjem povezanosti ekosistema. U tom okviru istaknuta je kružna ekonomija kao važan uslov rešenja više kriza.
Miettinen je naveo da smanjenje rizika snabdevanja i postizanje pozitivnih ekoloških ishoda zahtevaju kružne mehanizme, diverzifikovane izvore snabdevanja i veću lokalnu proizvodnju pored ciljeva održivijih obrazaca potrošnje i kompenzacija biodiverziteta. Time se regulatorni fokus povezuje sa operativnim pitanjima lanca vrednosti, uključujući tokove materijala iz različitih izvora i upravljanje posledicama po prirodu.
Hannele Pokka, profesorica prakse za odgovornost prema životnoj sredini i predsedavajuća seriji seminara, ukazala je na razliku između javne podrške rudarstvu i odbijanja novih rudnika u neposrednom okruženju stanovništva. U Finskoj se rudarenje odvija vekovima, ali je poslednjih godina zabeležen rast kritičnijeg stava javnosti prema projektima. Kao primer koji je dodatno uticao na percepciju rizika naveden je ekološki incident povezan sa rudnikom Talvivaara.
Zbog tog konteksta postalo je teže ostvariti socijalnu licencu za nove rudarske projekte, pri čemu su posebno pomenuti projekti u severnoj Finskoj koji su „u čekanju“. Pokka je naglasila da kompanije koje traže odobrenje moraju računati na reformu rudarstva koja bi uključila širi pojam održivosti, uključujući nove pristupe i tehnološka rešenja za upravljanje vodama. U praksi to znači da će regulatorni zahtevi i očekivanja javnosti sve više oblikovati dizajn projekata od faze planiranja do operativnog upravljanja.
