Evropa se suočava s velikim izazovima u ostvarivanju svoje strategije kritičnih minerala, koja se sve više prebacuje s teorijskih okvira na praktičnu primenu. U okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), rudarenje, prerada i reciklaža postavljeni su kao ključni elementi industrijske politike. Ipak, strukturalne prepreke poput institucionalnih, finansijskih i geoloških faktora postavljaju ograničenja na ono što se može realno postići do 2030. godine.
CRMA definiše tri glavna cilja: 10% potrošnje strateških sirovina u EU treba da bude domaće eksploatisano, 40% prerađeno unutar EU, a 25% obezbeđeno reciklažom. Ovi ciljevi su dostižni za neke metale poput bakra, ali za litijum, retke zemlje i mangan zahtevaju značajne promene u industrijskoj infrastrukturi.
Unija ostaje visoko zavisna od uvoza kritičnih minerala: više od 95% retkih zemalja dolazi iz inostranstva, skoro 100% odvojenih retkih zemaljskih oksida je uvezeno, a oko 87% hemikalija litijuma takođe se uvozi. Ova zavisnost stvara ranjivost kada je reč o bezbednosti snabdevanja i očuvanju vrednosti.
U okviru CRMA, strateškim projektima se daje prioritet javnog interesa, što omogućava ubrzanu proceduru dobijanja dozvola (24 meseca za rudarenje i 12 meseci za preradu/reciklažu). Evropska investiciona banka (EIB) igra ključnu ulogu u obezbeđivanju javnog finansiranja koje može pokriti između 20% i 40% kapitalnih troškova projekata.
Finansijski zahtevi za evropske projekte ostaju visoki. Na primer, projekti vezani za litijum zahtevaju između 1.2 i 2.2 milijarde evra za rudarenje i hemijsku konverziju, dok su troškovi za retke zemlje veći od 2.5 milijardi evra. Banke su oprezne kada je reč o dugoročnim zajmovima zbog nesigurnosti povezanih sa dozvolama koje mogu trajati od 6 do 10 godina.
Cene energije takođe predstavljaju značajan faktor; procesiranje i rafinacija troše između 200 i 500 GWh godišnje, pri čemu električna energija čini između 20% i 40% operativnih troškova. Čak i normalizovane cene struje u Evropi su više nego u Kini ili SAD-u, što dodatno utiče na profitabilnost projekata.
Evropa će verovatno teško dostići nivo proizvodnje ili troškovne efikasnosti kakav imaju Kina ili SAD. Umesto toga, njena prednost leži u visokokvalitetnoj preradi i naprednoj reciklaži koja će postati strateški važna kako se povećava broj baterija na kraju životnog veka tokom naredne decenije.
Uprkos ambicijama, evropska strategija kritičnih minerala suočava se s vremenskim ograničenjima koja mogu uticati na njen uspeh. Geologija postavlja gornju granicu mogućeg razvoja, dok kapital određuje brzinu realizacije projekata. Sledećih pet godina biće ključno za uspostavljanje temelja koji će omogućiti Evropi da smanji svoju zavisnost od stranih izvora sirovina.
