U svetlu rastuće potražnje za kritičnim mineralima, Evropa se okreće jačanju svoje strategije za obezbeđivanje otpornog snabdevanja ovim resursima. U protekloj godini, Brisel je prešao sa opštih strateških ambicija na konkretne okvire koji imaju za cilj mobilizaciju finansija, učvršćivanje dugoročnih lanaca snabdevanja i ubrzanje razvoja domaćih i saveznika u oblasti rudarstva i prerade. Ova politika uključuje Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), Akcioni plan RESourceEU i sve veći portfelj strateških projekata. Cilj Evrope je smanjenje zavisnosti od koncentrisanih globalnih snabdevanja, posebno iz Azije, dok se gradi samostalna platforma za sirovine.
Osnovni deo napora Evrope čini Zakon o kritičnim sirovinama koji postavlja kvantifikovane ciljeve lanca snabdevanja do 2030. godine. Prema ovom zakonu, 10% godišnjih potreba za kritičnim materijalima treba da se obezbedi iz EU ekstrakcije, dok 40% kapaciteta prerade treba da bude locirano unutar Evrope. Takođe, 25% kapaciteta reciklaže treba da bude uspostavljeno na domaćem terenu. Ove ambicije su posebno izazovne za retke zemlje, litijum, kobalt, nikl i grafit zbog koncentracije postojeće infrastrukture za preradu izvan Evrope.
Brisel je označio 47 strateških projekata u 13 zemalja članica koji pokrivaju ekstrakciju, preradu i reciklažu materijala kao što su litijum, grafit, nikl i kobalt. Procena ukupnih kapitalnih potreba ovih projekata iznosi oko 22,5 milijardi evra. To ukazuje na potrebu mobilizacije strateških investicija i koordinaciju dozvola kako bi se integrisali u industrijske zahteve.
Finansiranje ovih projekata oslanja se na kombinaciju javnog intervencionizma i privatnog kapitala kroz mešovito finansiranje. Akcioni plan RESourceEU obezbeđuje tri milijarde evra u javnim garancijama i povoljnim kreditima kako bi se smanjili troškovi kapitala i omogućila privatnim investitorima da učestvuju. Projekti podržani tim planom beleže viši unutrašnji prinos od 200 do 300 baznih poena u odnosu na isključivo privatne strukture.
Domaći kapaciteti za rudarstvo i preradu u Evropi ostaju skromni, ali postoje ciljani projekti koji pokazuju napredak. Na primer, rafinerija koja proizvodi neodimijum i praziodimijum okside može zadovoljiti oko 5% globalne potražnje za retkim zemljama. U Srbiji, Jadar projekat sa rezervama od 118 miliona tona rude bogate litijumom predstavlja značajan potencijal za snabdevanje evropskog tržišta litijuma.
Evropa takođe prepoznaje potrebu za globalnim partnerstvima kako bi diversifikovala svoje izvore snabdevanja. Saradnja sa Grenlandom nudi sigurne arktičke koridore snabdevanja bogate retkim zemljama i grafitom. U međuvremenu, saradnja sa zemljama Bliskog Istoka istražuje mogućnosti ulaganja u kritične minerale i infrastrukturu prerade.
Kako bi se osigurao uspeh strategije kritičnih minerala, važno je uspostaviti jasne signale o industrijskoj potražnji i razviti odgovarajuće finansijske instrumente. Pored toga, pridržavanje strogih ekoloških standarda postaje imperativ kako bi se obezbedila društvena licenca potrebna za realizaciju ovih projekata.
U narednim godinama će biti ključno prevazići izazove povezane sa investicijama, proširenjem kapaciteta prerade i upravljanjem geopolitičkim rizicima kako bi se osigurala održiva platforma za sirovine koja će zadovoljiti potrebe evropske industrije.
