U poslednje vreme, evropski sektor kritičnih minerala doživljava značajnu promenu, prelazeći fokus sa istraživanja i razvoja novih rudarskih projekata na preradu i proizvodnju naprednih materijala. Ova promena je rezultat sve većeg pritiska na industriju da se osigura dostupnost visoko kvalitetnih sirovina koje su neophodne za moderne proizvodne procese, kao što su baterije za električne automobile i drugi tehnološki uređaji.
Jedan od ključnih projekata koji ilustruje ovu promenu je Lionheart projekat u Nemačkoj, koji je obezbedio finansiranje od oko 2,2 milijarde evra za svoju prvu fazu. Ovaj projekat kombinuje geotermalnu energiju sa ekstrakcijom litijuma i hemijskom obradom, s ciljem da proizvede 24.000 tona litijum-hidroksida godišnje, što bi moglo podržati proizvodnju približno 500.000 električnih vozila svake godine.
U Švedskoj, kompanija LKAB dobila je ključnu ekološku dozvolu za svoj kompleks u Luleå, gde planira da izvlači fosfor i retke zemne elemente iz postojećih tokova proizvodnje gvožđa. Ovaj pristup ne samo da smanjuje ekološki otisak, već takođe poboljšava efikasnost korišćenja resursa kroz cirkularni model rudarstva.
Francuska takođe postaje centralno mesto za lanac vrednosti retkih zemnih minerala u Evropi. U okviru strategije EU o kritičnim sirovinama, zemlja privlači značajna ulaganja u preradu retkih zemalja i proizvodnju trajnih magneta. Ova ulaganja doprinose razvoju integrisanog ekosistema koji se fokusira na visoko vrednu industrijsku obradu umesto na samo vađenje mineralnih sirovina.
U Španiji, inženjerska kompanija Técnicas Reunidas postigla je značajan napredak u proizvodnji komercijalnog neodimijum-praseodimijum oksida putem svoje RARETECH platforme. Ova tehnologija ima velike industrijske implikacije jer su neodimijum i praseodimijum ključni materijali za trajne magnete koji se koriste u električnim vozilima i obnovljivim izvorima energije.
U Finskoj, Keliber projekt nastavlja da napreduje ka uspostavljanju prve potpuno integrisane proizvodnje litijum-hidroksida u Evropi. Planirano postrojenje bi moglo da proizvede 15.000 tona litijum-hidroksida godišnje, čime bi se lokalno vađeni spodumen pretvarao u visokovredni hemijski proizvod potreban za baterije električnih vozila.
Ove promene ukazuju na širu tendenciju preusmeravanja investicija ka održivim poslovnim modelima koji se fokusiraju na reciklažu i oporavak resursa. Istraživanja pokazuju da će reciklirani materijali moći da zadovolje više od polovine potražnje Evrope za kritičnim mineralima do 2050. godine, što naglašava važnost sekundarnih sistema oporavka u obezbeđivanju budućih lanaca snabdevanja.
Konačno, evropski rudarski sektor ulazi u eru investicija usmerenih ka preradi i industrijskoj infrastrukturi koja će oblikovati budućnost snabdevanja kritičnim mineralima na kontinentu.
