Evropska industrija baterija i materijala za napredne tehnologije sve češće traži alternativne izvore prirodnog grafita, s obzirom na to da je lanac snabdevanja i rudarstvom i preradom i dalje izrazito koncentrisan. U tom kontekstu, projekat Montepuez u Mozambiku ostaje jedan od retkih kandidata koji može da doprinese upstream snabdevanju van Kine. Međutim, najnoviji koraci kompanije ukazuju na fokus na finansijsku i operativnu bankabilnost, a ne na punu realizaciju kapaciteta od samog starta.
Total Graphite Reworks Montepuez, a London-listirana Total Graphite preispituje razvojnu strategiju svog grafitnog projekta u Mozambiku. Revidirani pristup zasniva se na nižem kapitalno intenzivnom modularnom modelu, čiji je cilj da se projekat sa dozvolama vrati ka fazi izgradnje ranije nego što bi to bio slučaj po ranijem scenariju. Planirano je da se taj pomak prema konstrukciji ostvari do 2027. godine.
Za ažuriranje studije izvodljivosti oko etapnog razvoja, kompanija je angažovala Lycopodium. Uloga ažuriranja je da se izvedivost prilagodi modularnoj strukturi, pri čemu se proizvodnja inicijalno postavlja na niži nivo, a zatim se dodaju dodatni kapaciteti. Ovakav redosled ima za cilj da smanji početnu finansijsku izloženost projekta tokom rane faze realizacije.
Prvi razvojni modul predviđa približno 50.000 tona grafita godišnje. Na osnovu istorijskih podataka o troškovima pripreme pre proizvodnje, inicijalna ulaganja za taj modul procenjena su na oko 36 miliona evra. Time se projektna logika usmerava na postizanje operativne proizvodnje uz kontrolisaniji kapitalni zahtev u odnosu na izgradnju celokupnog dozvoljenog obima od početka.
Druga faza razvoja predviđa dodatna ulaganja od približno 23 miliona evra, nakon čega bi godišnji kapacitet mogao da se približi 100.000 tona. Koncept dva modula osmišljen je tako da ograniči rizik izvršenja koji bi nastao ukoliko bi se odmah gradilo do punog dozvoljenog kapaciteta. U praksi, to znači da finansijska struktura može da bude prilagođena korak-po-korak kako bi projekat lakše prolazio kroz faze pregovora i obezbeđivanja resursa.
Montepuez već poseduje resursnu osnovu koja daje industrijski značaj planiranoj dinamici razvoja. Procena resursa iznosi približno 110,5 miliona tona, sa sadržajem 8,2% ukupnog grafitnog ugljenika. Dodatno, projekat ima dozvole koje omogućavaju proizvodnju do 100.000 tona godišnje, što daje fleksibilnost u pogledu etapnog povećanja outputa.
Značaj projekta dodatno se povezuje sa potrebama zapadnih tržišta koja pokušavaju da diverzifikuju snabdevanje grafitom van dominacije Kine. Grafit ostaje kompleksan kritični mineral u smislu lanca vrednosti, jer Kina drži dominantnu poziciju i u rudarstvu i u downstream preradi do sferičnog grafita. Sferični grafit je ključan materijal za anode u litijum-jonskim baterijama, pa svaka promena u dostupnosti upstream sirovine može uticati na planiranje nabavki.
Ipak, najnovija studija izvodljivosti ne uključuje nove izvore evropskog ili međunarodnog finansiranja. Nisu navedeni novi aranžmani EU ili EIB finansiranja, niti su obezbeđeni projektni dugovi ili binding evropski ugovori o otkupu. Zbog toga Montepuez ostaje razvojni projekat sa dozvolama koji se preusmerava ka bankabilnosti, umesto da bude predstavljen kao potpuno finansirana rudarska operacija.
Naredne faze rada obuhvataju ažuriranje ekonomike izvodljivosti, potvrdu modularne strukture kapitala i napredak ka obezbeđivanju kupaca za buduću proizvodnju grafita za Evropu i druga zapadna tržišta. U tom smislu, fokus je na usklađivanju tehničkog plana sa komercijalnim uslovima i finansijskim okvirom koji tek treba da se zatvori. Do tada, vremenski okvir prema kojem se konstrukcija očekuje nakon povratka ka razvoju do 2027. godine ostaje vezan za završetak ovih ključnih koraka.
