Trenutna situacija je jasna: održivo proizvedene baterije biće potrebne u gotovo svim oblastima života u budućnosti. Sa tradicionalno snažnom automobilskom industrijom u Evropi, veliki je broj kupaca u sektoru mobilnosti, a napreduje i elektrifikacija autobusa i kamiona. Međutim, mnoge baterije u današnjim električnim vozilima – uključujući one koje koriste nemački proizvođači automobila – potiču od kineskih proizvođača. Iako se sirovine za ovo iskopavaju širom sveta, kineske kompanije su još jednom izgradile veliku tržišnu moć u preradi ovih materijala u prekursorske proizvode kompatibilne sa baterijama. SAD se tome već suprotstavljaju značajnim programom subvencija pod zastavom Zakona o smanjenju inflacije i jačaju domaću industriju baterija.
U Evropi bi dva zakona trebalo da daju odgovor. EU gura napred sa Zakonom o neto nulti industriji (NZIA) i Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) kako bi promovisala industrijalizaciju i obezbedila sirovine za industriju baterija u nastajanju. Oba zakona postavljaju ciljeve za lokalne proizvodne kapacitete do 2030. godine.
Ali koliko su ovi ciljevi realni? A kako izgleda put do njihovog ostvarenja?
Stručnjaci iz konsultantske kuće P3 istražili su ova pitanja u beloj knjizi „Lokalizovani lanci vrednosti baterija u Evropi. Analiza je zasnovana na nacrtu CRMA koji je ratifikovao Evropski parlament u decembru 2023. i trenutnoj verziji nacrta NZIA, koja će verovatno biti usvojena ovog proleća.
Proizvodnja baterijskih ćelija od 560 GVh 2030
Zakon o neto nultojl industriji ima za cilj da pokrije najmanje 40 procenata godišnjih energetskih potreba EU do 2030. CRMA takođe navodi specifične kvote (10 procenata lokalno vađenje, 40 procenata lokalna prerada i 45 procenata lokalno recikliranje , sa ciljem za 2030. kao baznom vrednošću).
Konkretno, 40 odsto potražnje od NZIA znači proizvodnju od 560 GVh/godišnje baterijskih ćelija, 820 kilotona/godišnje aktivnog materijala katode i 340 kilotona/godišnje aktivnog materijala anode za 2030. godinu. Prema najavama proizvođača, proizvodnja ćelija biće ostvarena bez značajnih problema – samo planovi VV/PoverCo, LGES i ACC bi premašili 560 GVh. Međutim, P3 ističe da je od šest fabrika PoverCo ćelija najavljenih u Evropi do 2030. godine, VW je do sada potvrdio samo dva projekta – Salzgitter i Valencia. Kako bi fokus mogao da se prebaci na Severnu Ameriku sa fabrikom baterija u Kanadi, postoji barem znak pitanja oko 240 GVh/a koje je najavio PoverCo. Međutim, sa planovima drugih proizvođača ćelija preko CATL, Northvolt i AESC, cilj od 560 GVh mogao bi se postići. Ali i ovde najave prvo moraju postati stvarnost.
Što se tiče proizvodnje aktivnog katodnog materijala, čini se da je cilj dostižan. Prema najavama kompanija poput Umicora, Northvolt, EcoPro BM i drugih, prognoza proizvodnje CAM-a u 2030. je 690 kilotona. Nije baš 820 kilotona EU, ali nije ni miljama daleko. Međutim, praktično svi trenutno planirani projekti prvenstveno uključuju proizvodnju katodnih materijala koji sadrže nikl.
P3 pretpostavlja da se ciljni proizvodni kapaciteti EU za aktivne katodne i anodne materijale navedene u zakonodavstvu mogu postići. Međutim, veliki znak pitanja nije proizvodnja i prerada materijala, već poreklo sirovina. „Specifične kvote za sirovine, koje pokrivaju ekstrakciju, preradu i reciklažu, otkrivaju ostvarive ciljeve za litijum, ali predviđaju izazove za nikl zbog ograničenih lokalnih rudarskih i prerađivačkih aktivnosti“, navodi se prilično trezveno u rezimeu rukovodstva bele knjige.
Međutim, kako se planirana proizvodnja katoda ne oslanja na LFP materijale, kao što je već pomenuto, već na ćelijsku hemiju sa visokim sadržajem nikla, ova sirovina će igrati važnu ulogu u budućnosti. Zemlje porekla danas uključuju Rusiju i Indoneziju – indonežanska vlada, posebno, pokušava da izgradi prerađivačku industriju u zemlji na osnovu njenih visokih rezervi nikla. Izvoz sirovina u Evropu nije prioritet. „U predstojećim političkim diskusijama, imperativ EU leži u obezbeđivanju lokalnog otpada i otpadnih materijala, uključivanju u pregovore o uvoznim ugovorima ,produženju životnog veka baterije i ispunjavanja kvota za reciklažu“, kažu iz P3.
Nedostatak detalja otežava procenu efikasnosti
Šta to znači za razvoj evropske industrije baterija? P3 prepoznaje „promišljene namere“, ali kritikuje nedostatak konkretnih detalja u nekim oblastima. Jedan primer: „Težnja akta za strategijom zamene uvoza ne uspeva u rešavanju osnovnog izazova. Pretežno indirektna izloženost Evrope uskim grlima u kritičnim sirovinama kroz globalne lance snabdevanja ne može se adekvatno rešiti uglavnom domaćim rudarskim i rafinerskim naporima.
Zakonodavstvu nedostaje dovoljno detalja u vezi sa međunarodnim partnerstvima i njihovim implikacijama na specifične ciljeve. Specifičnosti ostaju nejasne, iako se spominju klubovi sirovina i partnerstva. A pošto je jasno da su lokalne sirovine „procenjene kao nedovoljne za pokrivanje potreba EU“, EU mora da spreči „neregulisani gubitak crne mase“ i da sav raspoloživi materijal obezbedi od otpada i iskorišćenih baterija. Međutim, takve mere kontrole izvoza nedostaju.
P3 ocenjuje delotvornost ova dva zakona kao „osrednju“ – posebno treba pratiti brzinu primene. Međutim, postoji nedostatak jasnoće u vezi sa strukturama finansiranja i njihovom predvidljivošću za kompanije – zbog čega su koristi od zakona ocenjene kao „niske“. “. Uprkos suštinskim pristupima, čeka se brzo izvršavanje ključnih stvari. Putanja rasta evropske mreže baterija čeka odluke u narednim godinama“, zaključuju autori.
Izvor : electrive
