Evropska industrija se sve češće suočava sa rizikom da ključne mineralne sirovine postanu ograničavajući faktor za energetsku tranziciju, digitalizaciju i odbrambene programe. U takvom kontekstu, Evropska komisija je sredinom marta predstavila nacrt Critical Raw Materials Act (CRM Act), paket usmeren na strateško obezbeđivanje snabdevanja kritičnim sirovinama. Predlog se vezuje za materijale koje EU klasifikuje kao strateške za zelenu i digitalnu transformaciju, kao i za primene u odbrani i svemiru, uz oslanjanje na postojeću listu kritičnih sirovina.
U raspravama o bezbednosti snabdevanja, zavisnost Evrope od pojedinih dobavljača dobija dodatnu dimenziju kroz geopolitičke pritiske. Navedeno je da je zavisnost Nemačke i Evrope od određenih mineralnih sirovina, uključujući retke zemlje iz Kine, već veća nego zavisnost od nafte i prirodnog gasa iz Rusije. Kao primer tržišnog šoka istaknuto je ograničenje kineske proizvodnje magnezijuma u oktobru 2021. godine zbog energetskog poremećaja, što je kratkoročno pogodilo celu vrednosnu lanac aluminijuma.
Posledice takvih poremećaja nisu ostale unutar metalnog sektora. U tekstu se navodi da su pogođeni sektori poput automobilske industrije, avio-industrije, građevinarstva i pakovanja, kao i mašinstva i proizvodnje gvožđa i čelika. Istovremeno, ratna agresija Rusije na Ukrajinu, koja je prekršila međunarodno pravo, dodatno je pokazala opasnost da autokratski režimi koriste kontrolu nad sirovinama kao instrument pritiska tokom geopolitičkih konflikata.
CRM Act polazi od ocene da su rizici snabdevanja u porastu i da klasični tržišni mehanizmi sve manje ublažavaju šokove. U obrazloženju se navodi da su tržišta više metala visoko koncentrisana i strukturno suočena sa deficitima ponude. Takođe se ističe da protekcionističke mere pojedinih zemalja otežavaju trgovinu sirovinama, dok nacionalne (strateške) rezerve mineralnih sirovina praktično ne postoje u meri u kojoj postoje rezerve energenata.
Za razliku od nafte i gasa, scenario „zamrzavanja“ snabdevanja mineralnim sirovinama bi imao neposredan i širok uticaj na industriju Nemačke i Evrope. Mineralne sirovine su predstavljene kao neophodne za tehnologije povezane sa klimatski neutralnim razvojem: retke zemlje i materijali poput litijuma koriste se u vetroturbinama, baterijama za električna vozila i poluprovodnicima. U istom okviru se navodi da bez njih nema ni energetskog prelaza, ni e-mobilnosti ni digitalizacije, ali ni proširenja infrastrukture niti kapaciteta odbrambene industrije.
Potražnja za strateški važnim materijalima raste paralelno sa tehnološkim razvojem koji povećava intenzitet upotrebe sirovina po jedinici proizvoda. U trci za resursima Nemačka i Evropa rizikuju gubitak pristupa izvorima u odnosu na druge zemlje koje brže pretvaraju potražnju u projekte eksploatacije ili prerade. Kao rezultat toga, zavisnosti i rizici snabdevanja se dodatno povećavaju.
U nacrtu CRM Act-a postavljeni su kvantitativni ciljevi koji treba da usmere ulaganja ka jačanju evropskih kapaciteta duž lanca vrednosti. Predlog predviđa da do 2030. godine bude pokriveno najmanje 10% godišnje potrošnje strateških sirovina kroz izgradnju i širenje evropske proizvodnje. Za preradu je cilj najmanje 40% godišnje potrošnje na domaćem nivou, dok reciklaža treba da doprinese sa najmanje 15% godišnje potrošnje.
Dodatno ograničenje odnosi se na geografski koncentrisan rizik u nabavci. CRM Act uvodi pravilo da nijedna strateška sirovina ne sme imati više od 65% godišnje potrošnje u bilo kojoj relevantnoj fazi prerade iz jedne treće zemlje, pri čemu se taj prag povezuje sa strukturom dobavljača „iz jedne trećine zemalja“. Takav pristup ima za cilj smanjenje ranjivosti lanca snabdevanja na prekide ili političke odluke dobavljača.
Komisija planira ubrzanje administrativnih procedura kroz podršku izdvojenih „Strategic Projects“. Predviđeno je da dozvole za rudarstvo traju najviše 24 meseca, dok dozvole za preradu i reciklažu mogu trajati najviše 12 meseci. Pored toga, najavljeni su novi sporazumi o slobodnoj trgovini, formiranje „Critical Raw Materials Club“ i oslanjanje na „Global Gateway Strategy“ radi diverzifikacije lanaca snabdevanja.
U tom delu se referiše na nastavak aktivnosti koje su najavljene kroz transatlantsko partnerstvo za sirovine između EU i SAD. U tekstu se precizira da su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik Džo Bajden sredinom marta 2023. godine najavili taj okvir saradnje. Takođe se pominje stvaranje „buyers’ club“ unutar G7 okvira kao mehanizma za koordinaciju potražnje.
Kružna ekonomija je još jedan stub predloga, uz fokus na tokove otpada bogate kritičnim sirovinama. Planirano je unapređenje prikupljanja otpada i obezbeđivanje reciklaže u kritične sekundarne sirovine. U strategiji se navodi potencijal oporavka kritičnih sirovina iz otpada koji nastaje tokom tekućih rudarskih aktivnosti, kao i iz istorijskog rudarskog otpada.
CRM Act posebno tretira trajne magnete kao prioritetnu grupu proizvoda za kružnu ekonomiju. Komisija želi povećanje transparentnosti informacija o proizvodima, olakšavanje uklanjanja magneta kroz dizajn proizvoda prilagođen kružnom toku materijala i razmatranje minimalne kvote ulaznog udela sekundarnih sirovina u novim magnetima. Ovaj deo direktno utiče na troškove nabavke materijala u segmentu trajnih magneta jer zahteva procenu poslovne izvodljivosti uslova vezanih za sekundarne inpute.
Iako su smernice CRM Act-a predstavljene kao relevantne za bezbednost snabdevanja, istaknuto je da nacrt u sadašnjoj formi ima praznine u operativnom povezivanju sa drugim regulatornim režimima EU. Navodi se da predlog nije dovoljno usklađen sa propisima poput taksonomije, regulative o hemikalijama, uredbe o ekodizajnu ili obaveza dužne pažnje u lancu snabdevanja. U tom smislu naglašava se potreba rada sa državama članicama kako bi se konfliktni ciljevi preusmerili ka većoj sigurnosti snabdevanja.
Uspeh CRM Act-a vezuje se pre svega za implementaciju na nivou država članica. Lokalne vlasti treba da sprovode projekte na terenu i obezbede socijalnu prihvatljivost, što znači da nacionalni zakonodavni okvir postaje ključan kanal realizacije ciljeva EU. Kao primer potrebnog usklađivanja pominje se izmena Federal Mining Law u kontekstu politike lokacija.
U tekstu se posebno ukazuje na nedostatak razmatranja troškova energije u fazama eksploatacije, daljeg procesa rada i reciklaže strateških sirovina. Visoki troškovi električne energije predstavljeni su kao faktor koji utiče na konkurentnost projekata duž lanca vrednosti, ali je pitanje politike lokacija ocenjen kao odsutno iz nacrta zakonodavstva do tog trenutka. Time se otvara prostor za regulatorno tumačenje kako će ciljevi biti ostvareni u uslovima različitih energetskih cena među državama članicama.
Nedostaje i finansijski okvir koji bi trebalo da ubrza razvoj domaćih projekata eksploatacije, prerade ili reciklaže kritičnih sirovina. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama navodi se da kompanije rudarske industrije i rafinerije kritičnih minerala mogu otpisati 10% troškova prema Inflation Reduction Act (IRA). Za razliku od tog modela podsticaja globalno prepoznatog kroz poresku olakšicu pre početka rudarskih ulaganja širom sveta, CRM Act ne sadrži fond za investicije u robne projekte.
Kružni segment takođe nije dovoljno operacionalizovan u delu koji povezuje zahteve reciklaže sa digitalizacijom tržišta proizvoda. Tekst navodi da kompanije mogu imati više troškove pri korišćenju sekundarnih sirovina u permanentnim magnetima te da procena poslovne izvodljivosti mora biti detaljna kada je reč o zahtevima koji proizlaze iz kružnog toka materijala. Ako bi organizacija povećanog preuzimanja otpada bila prepuštena isključivo državama članicama, postoji rizik blokiranja funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.
Još jedna tačka koja je predstavljena kao problematična odnosi se na dinamiku ažuriranja liste kritičnih i strateških sirovina. Predloženi pregled svake četiri godine ocenjen je kao nerealističan jer „trka“ za resursima ubrzava tempo tržišnih promena. U tekstu se upozorava da bi ubuduće moglo doći do uskih grla čak i kod materijala poput aluminijuma ili cinka koji još nisu na listama kritičnih resursa.
Zbog toga se naglašava potreba agilnog praćenja tržišta umesto statičkog ciklusa revizije lista. Za stabilizaciju lanaca snabdevanja predviđa se sprovođenje stres testova od strane kompanija, dok države članice treba da grade strateške rezerve mineralnih sirovina. Takođe je navedeno da bi rezultati stres testova trebalo objaviti na nivou EU agregirano.
Pitanje transparentnosti ranjivosti povezano je sa pregovaračkom pozicijom pri uvozu sirovina. U tekstu stoji stav da objavljivanje evropskih slabosti može oslabiti pregovaračku poziciju za uvoz mineralnih resursa. Time se otvara regulatorna dilema između javne informisanosti o rizicima i zaštite komercijalnih interesa učesnika lanca snabdevanja.
Strukturna sistemska konkurencija sa autokratskim režimima predstavlja dodatni izazov evropskoj politici resursa i industrijskoj strategiji. Navodi se da autokratski režimi sve češće koriste kontrolu nad lancima snabdevanja kao geopolitičko oružje, pa bezbednost roba postaje centralni cilj politike i poslovanja u Evropi. U implementaciji CRM Act-a traži se tesna saradnja Evropske komisije, država članica i industrije kako bi politički konflikti interesa bili rešeni brzo.
U praksi će tempo realizacije zavisiti od sposobnosti država članica da povežu administrativno ubrzanje dozvola sa nacionalnim zakonodavstvom o rudarstvu, politikom lokacija i energetskim troškovima proizvodnje. Istovremeno će finansijska struktura ulaganja predstavljati odlučujući faktor jer nacrt ne uvodi robni investicioni fond uporediv sa poreskim mehanizmima kakvi postoje u SAD kroz IRA model otpisivanja troškova od 10%. Na kraju lanca vrednosti, operativna primenljivost zahteva vezanih za reciklažu sekundarnih materijala ostaje ključna tema zbog potencijalnog uticaja na troškove trajnih magneta.
