Potražnja za kritičnim mineralima raste u skladu s ubrzanim razvojem tehnologija i globalnim ciljevima dekarbonizacije, pa se lanac snabdevanja sve češće posmatra kao strateško pitanje konkurentnosti. Procene ukazuju da bi industrija kritičnih minerala mogla dostići oko 400 milijardi dolara do 2050. godine, što dodatno pojačava pritisak na kapacitete rudarstva i prerade. U tom kontekstu, potezi koji utiču na izvoz i dostupnost sirovina imaju neposredne posledice po industrije koje zavise od stabilnih tokova materijala.
Kina je već pokazala kako prednost u lancima snabdevanja može biti iskorišćena za upravljanje ponudom, a najnovije najave idu u smeru restrikcija izvoza. U julu je ministarstvo trgovine Kine najavilo ograničenja izvoza kritičnih minerala poput germanijuma i galijuma. Takve mere menjaju očekivanja tržišta i povećavaju rizik za evropske kupce koji planiraju proizvodnju u srednjem roku.
Istovremeno, pregovori o sporazumu EU i SAD o kritičnim mineralima još traju, ali se saradnja ne svodi samo na formalni dogovor. Bidenova administracija i Evropska komisija pokazale su spremnost da prevaziđu spor oko Inflation Reduction Act-a, uz nastavak rada na praktičnim temama u lancima snabdevanja. Jedan od primera je redovno okupljanje Secure Supply Chains Working Group u okviru US-EU Trade and Technology Council, uz cilj da se adresira potencijalna ekonomska prinuda trećih strana.
Za EU je problem dodatno naglašen strukturnim zaostatkom u odnosu na Kinu u rudarstvu i preradi. Procene navode da je evropska rudarska industrija oko 15 godina iza Pekinga po tehnološkom i proizvodnom tempu. Uz to, čak 98% retkih zemnih metala u Evropi potiče iz Kine, što znači da svako poremećanje ponude ima veći efekat nego u segmentima sa više izvora snabdevanja.
EU pritom nije bez aktivnosti, već se fokus pomera ka regulatornim instrumentima koji treba da ubrzaju projekte i smanje uska grla. Nakon usvajanja Inflation Reduction Act-a u SAD 2022. godine, Evropska politika prema zelenim tehnologijama dobila je dodatni podsticaj za reakciju. U martu 2023. Evropska komisija predstavila je Critical Raw Materials Act, koji propisuje da do 2030. najmanje 10% kritičnih sirovina bude izvađeno u EU, a 40% prerađeno u Evropi.
Očekivani efekat akta je ubrzanje procedura izdavanja dozvola za nove rudnike i ublažavanje kapacitetskih ograničenja, ali implementacija nije predstavljena kao trenutna. U praksi, tempo dozvola i dostupnost industrijskih kapaciteta ostaju ključni uslov da bi ciljevi postali merljivi kroz nove tokove proizvodnje. Zbog toga se regulatorni okvir posmatra kao katalizator, ali ne kao zamena za investicije u rudarstvo i preradu.
Paralelno s tim, EU razvija strateška partnerstva kako bi diverzifikovala lance snabdevanja kritičnim sirovinama. Međutim, argument koji se pojavljuje u analizi jeste da većina uvoznih tokova CRM-a u EU nije podložna carinama, pa novi trgovinski sporazumi sami po sebi ne donose automatski dodatne ekonomske podsticaje za ulaganja. U isto vreme, političke okolnosti mogu uticati na dinamiku pregovora, uključujući slučaj Argentine koja remeti EU-Mercosur trgovinski pakt, kao i opštu „zamorenost“ zastojem slobodnotrgovinskih pregovora.
U takvom rasporedu prioriteta razmatra se novi format saradnje među državama koje dele interes za sigurnost snabdevanja kritičnim mineralima. Predstojeći Critical Raw Materials Club zamišljen je kao mehanizam koji okuplja „istomišljenike“ radi jačanja globalne CRM vrednosne mreže kroz koordinaciju ulaganja i tržišnog ponašanja članica. Iako klub trenutno nema razrađenu strukturu, ideja se vezuje za povezivanje investicija sa geopolitičkim i ekonomskim bezbednosnim kriterijumima.
Ključna razlika koju treba imati u vidu jeste da klub ne bi trebalo da funkcioniše isključivo kao „kupovni kartel“. Takav model mogao bi stvoriti pritisak nizvodno na proizvođače kritičnih minerala, dok tržište karakterišu volatilnost cena i promenljiva dostupnost sirovina. Analiza takođe naglašava da Kina već ima prednost po brzini i obimu partnerstava, ali da EU može ponuditi pouzdanije investicione okvire uz ESG ciljeve umesto rizika eksploatacije koji se povezuje s kineskim pristupom.
Zbog toga se predviđa pozicioniranje kluba tako da izvoznici ne budu primorani da biraju između trgovine sa članicama kluba i vlastitog ekonomskog razvoja. U ovom okviru se pominje potreba da napredne ekonomije EU i njenih saveznika imaju „pravičniji“ odnos prema izvoznicima kritičnih minerala. Takav dizajn ima direktan značaj za stabilnost nabavki jer dugoročni projekti zavise od kontinuiteta odnosa sa zemljama porekla.
Saradnja sa ključnim partnerima van Evrope deo je šire slike o otpornosti lanaca snabdevanja. Sjedinjene Države su još 2022. pokrenule Indo-Pacific Economic framework (IPEF) kao trgovinsku inicijativu sa ciljem jačanja otpornosti lanaca snabdevanja u regionu. Na samitu Camp David iz avgusta 2023, SAD su zajedno s Japanom i Južnom Korejom najavile pilot formu IPEF sistema ranog upozoravanja (EWS) za razmenu informacija o otpornosti lanaca snabdevanja.
U trilateralnoj deklaraciji posebno je izdvojeno pitanje lanaca snabdevanja kritičnim mineralima kao oblast od interesa, uz eksplicitnu sugestiju povezivanja EWS-a sa mehanizmima Evropske unije radi dopune postojećih aranžmana. To otvara prostor da EU pri uspostavljanju kluba uključi Japan i Južnu Koreju kao partnere čiji položaj u lancima snabdevanja prema Kini može dovesti do bržeg uticaja poremećaja nego što je slučaj sa SAD ili EU. U analizi se navodi da su Japan i Južna Koreja istovremeno ekonomski „indikatori“ koji mogu ranije pokazati posledice promena na tržištu.
Dodatno, već postoje diskusije o kritičnim mineralima na nivou G7 kroz samite i ministarske formate saradnje, što može poslužiti kao platforma za produbljivanje koordinacije EU sa partnerima. Iako Južna Koreja nije formalni član G7, predstavljena je na samitu G7 Hiroshima u maju preko predsednika Yoon Suk Yeola, čime se učvršćuje njen položaj u raspravama koje su bliske G7 agendi. Za evropske aktere to znači da se institucionalni kanali za razmenu informacija šire ka azijskoj strani lanca vrednosti.
Politički rizici ostaju važan faktor za dinamiku transatlantske saradnje oko kritičnih minerala. Ishod predsedničkih izbora u SAD naredne godine mogao bi ograničiti saradnju na više tačaka agende između Evrope i SAD-a, uključujući teme vezane za kritične minerale. U tom smislu se ističe potreba da klub bude institucionalizovan ranije kako bi obezbedio kontinuitet delovanja pre izbornih ciklusa.
Za evropske industrijske planere poruka iz ovih kretanja je prvenstveno operativna: kombinacija regulatornih ciljeva EU do 2030. godine, tržišnih pomeranja izazvanih kineskim restrikcijama izvoza germanijuma i galijuma i rastuća konkurencija među blokovima utiču na raspored nabavki i planiranje kapaciteta prerade. Dok pregovori EU-SAD o sporazumu o kritičnim mineralima još nisu okončani, paralelni rad na radnim grupama i sistemima ranog upozoravanja pokazuje kako se saradnja prebacuje na praktične mehanizme upravljanja rizikom u lancima snabdevanja.
U regionalnom smislu, činjenica da Evropa zavisi od Kine za gotovo celokupne tokove retkih zemnih metala dodatno povećava značaj diversifikacije izvora sirovina kroz međunarodne aranžmane i koordinaciju ulaganja. Istovremeno, cilj Critical Raw Materials Act-a postavlja merila koja će testirati brzinu dozvola i sposobnost evropske industrije da proširi preradne kapacitete do kraja decenije. Kako se globalna potražnja približava procenjenoj veličini industrije do 2050. godine, stabilnost nabavki postaje centralna varijabla za energetsku tranziciju zasnovanu na tehnologijama koje zavise od kritičnih minerala.
