Evropa, dok se približava cilju neutralnosti klime do 2050. godine, suočava se sa strukturnim rizikom u obezbeđivanju kritičnih sirovina potrebnih za tehnologije niskougljenične tranzicije. Posebno su na udaru lanci snabdevanja za solarne panele, vetroturbine i električna vozila, gde je kontinentalna potražnja vezana za ograničen broj zemalja i često netransparentne tokove. Ovakva zavisnost može da utiče na industrijske i regulatorne planove EU, uključujući usklađivanje standarda i investicione prioritete. U tom kontekstu, EIT RawMaterials pozicionira svoj rad kao podršku održivom snabdevanju i upravljanju vrednosnim lancem kritičnih materijala.
EIT RawMaterials se predstavlja kao vodeća inovaciona zajednica u sektoru sirovina i ističe fokus na održivu dostupnost resursa, razvoj kružne ekonomije i jačanje inovacija kroz obrazovanje i preduzetništvo. Organizacija istovremeno upravlja European Raw Materials Alliance (ERMA), mrežom koja okuplja više od 750 evropskih i međunarodnih partnera. ERMA je usmerena na jačanje konkurentnosti evropskog sektora sirovina kroz ceo lanac vrednosti, uz naglasak na obezbeđivanju finansiranja za projekte koji povećavaju otpornost snabdevanja. U praksi, to znači da se pažnja premešta sa deklarativnih ciljeva na konkretne pipeline aktivnosti duž proizvodnog lanca.
ERMA je objavila dva akciona plana u saradnji sa industrijskim partnerima, pri čemu je prvi pokrenut 2021. godine pod nazivom Rare Earth Magnets and Motors Action Plan. Taj program je, prema dostupnim podacima, već doveo do 14 projekata koji su „de-risked“ i bankabilni, uz procenu da bi mogli da obezbede oko 20% potreba Evrope za trajnim magnetima do 2030. godine. Ovakav rezultat je relevantan jer magneti predstavljaju ključnu komponentu za elektromotore i pogonske sisteme u više industrijskih primena. Time se smanjuje oslanjanje na uvoz iz nekoliko geografski koncentrisanih izvora.
Drugi akcioni plan lansiran je u maju 2023. godine pod nazivom European Call for Action on Energy Storage and Conversion. Cilj je jačanje pozicije Evrope u oblasti skladištenja i konverzije energije, uz argument da širenje zelenih tehnologija povećava potrebu za značajnim količinama sirovina. Roadmap koji prati ovaj poziv kvantifikuje investicije potrebne za obezbeđivanje tih materijala i identifikuje prioritetna područja poput materijala za solarnu energiju, baterijske materijale, komponente za gorivne ćelije i elektrolizere, kao i alternativne sisteme skladištenja energije. U fokusu su segmenti gde se potražnja formira brže od kapaciteta postojećih dobavljačkih lanaca.
Posebna vrednost dokumenta je pristup koji pokriva ceo mineralni vrednosni lanac, od istraživanja do prerade, uz identifikovanje investicionih prilika koje prelaze 15 milijardi evra. Takva struktura je važna za industriju jer omogućava povezivanje geoloških potencijala sa tehnološkim koracima prerade i tržišnim izlazima. U okviru istog okvira navodi se da bi ovaj pristup mogao da poveća samodovoljnost EU u kritičnim materijalima do 2030. godine. Istovremeno se naglašava usklađivanje sa inicijativama EU politike koje utiču na tržišne uslove i konkurentnost.
Roadmap se oslanja na mere koje treba da učine evropski sektor sirovina konkurentnijim kroz harmonizaciju standarda i uvođenje „fit-for-purpose“ rudarskih standarda. Pored toga, pominje se primena pametnog mešavine trgovinskih mera kako bi se uspostavio ravnopravan položaj na tržištu. Ove stavke su operativno značajne jer standardi direktno utiču na projektovanje postrojenja, procese odobravanja i troškove usklađenosti. Trgovinske mere pak mogu da utiču na relativnu cenu domaćih proizvoda u odnosu na uvoz.
U delu koji se odnosi na razvoj kapaciteta unutar Evrope, roadmap predviđa širenje rudarskih aktivnosti uz zadržavanje strogih ESG kriterijuma – ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda. Predlog uključuje formiranje European Raw Materials Fund kao mehanizma podrške projektima kroz sve faze razvoja. Navodi se da bi finansiranje trebalo da bude zasnovano na kombinaciji politika EU i država članica. Za kompanije to znači jasnije mapiranje izvora podrške po fazama projekta, od ranih studija do realizacije.
Inovacije su predstavljene kao ključna poluga za restrukturiranje rudarske industrije kroz bezbednosna i tehnološka rešenja koja poboljšavaju uslove rada u rudnicima. EIT RawMaterials navodi projekte povezane sa iskorišćavanjem rudarskog otpada kao sirovinske ulazne kategorije, što može da utiče na efikasnost resursnog ciklusa. U istom okviru pominje se inicijativa za održiviji evropski lanac snabdevanja baterijama električnih vozila. Time se pokušava povezati tehnološki napredak sa upravljanjem tokovima materijala koji nastaju tokom eksploatacije.
Odgovor na regulatorni zamah dodatno je vezan za nedavno odobren Critical Raw Materials Act, kojim se postavlja cilj reciklaže najmanje 25% godišnje potrošnje sirovina u EU kroz domaće reciklažne tokove. EIT RawMaterials doprinosi toj agendi kroz projekte poput ReLieVe, fokusiranog na zatvorene industrijske procese reciklaže Li-ion baterija. Drugi primer je projekat Charamba, koji koristi tehnologiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji za efikasnije upravljanje tokovima otpada. Ove aktivnosti su relevantne jer reciklaža zavisi od stabilnog kvaliteta ulaznih frakcija i pouzdanih procesa razdvajanja.
Kada su u pitanju specifični izazovi vezani za kritične materijale poput vanadijuma i galijuma, organizacija podržava projekat VALORE. Cilj je oporavak tih elemenata kao nusproizvoda iz rafinerije glinice (alumina refinery), čime se proširuje mogućnost iskorišćenja postojećih industrijskih tokova. Dodatno se navodi inicijativa E-Magy, koja unapređuje tehnologiju baterija proizvodnjom nano-poroznog silicijuma veličine mikrona radi povećanja gustine energije baterija i omogućavanja bržeg punjenja električnih vozila. U oba slučaja naglasak je na tehnološkim koracima koji mogu da utiču na dostupnost materijala duž lanca vrednosti.
Sveobuhvatni okvir koji proizlazi iz akcionih planova ERMA-e povezuje tržišne potrebe sa finansiranjem, standardima i razvojem kapaciteta u Evropi. U fokusu ostaju magneti i motori kao segmenti gde su bankabilni projekti već identifikovani, kao i skladištenje energije gde roadmap definiše investicione potrebe po ključnim tehnologijama. Istovremeno se regulatorni cilj o reciklaži ugrađuje u operativne projekte reciklažne infrastrukture i upravljanja otpadnim tokovima. Na taj način dokument funkcioniše kao koordinaciona osnova za industrijske odluke koje zavise od dostupnosti kritičnih sirovina.
