Projekat CRM-geothermal, finansiran kroz Horizon Europe i usmeren na izdvajanje litijuma i drugih kritičnih sirovina iz geotermalnih fluida, objavio je paket tehničkih činjenica i alata namenjenih približavanju ove ekstrakcije industrijskoj primeni. Projekat navodi da su novi rezultati usmereni na praktičnu primenu i namenjeni operaterima, rudarskim stručnjacima, tehnološkim kompanijama i kreatorima politika.
Projekat traje od maja 2022. do januara 2027. i ima ukupnu vrednost od 6,20 miliona eura. Geotermalni razvoj posmatra kao zajednički energetski i mineralni sistem, a ne samo kao projekat proizvodnje toplote ili električne energije. Rad uključuje i zajedničku procenu resursa prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija (United Nations Framework Classification).
Alati i metode ekstrakcije
Među razvijenim alatima su Lithium Estimation AI Tool i Atlas fluida za Evropu i Istočnu Afriku. Projekat je pripremio i smernice za obezbeđivanje društvene podrške projektima.
Ispitivani pristupi izdvajaju materijale iz geotermalnih fluida jonskom adsorpcijom pomoću sita, selektivnim membranama za jonsku izmenu, modifikovanim biopolimerima i bioekstrakcijom. Rad obuhvata i izdvajanje helijuma i gasno-difuzionu elektrokristalizaciju. Komponenta pilot-postrojenja usmerena je na uklanjanje litijuma iz geotermalnih slanih rastvora adsorpcijom.
Uslovi za industrijsku primenu
Prema projektu, mogućnost zajedničke proizvodnje sirovina zasniva se na korišćenju geotermalne infrastrukture koja već cirkuliše velike količine vrućeg fluida. Geotermalna energija ili toplota mogu obezbediti deo energije i fizičke infrastrukture za ekstrakciju, dok bi metali mogli predstavljati drugi izvor prihoda za projekte na lokacijama sa odgovarajućim sastavom fluida.
Geotermalni fluidi mogu sadržati komercijalno zanimljive koncentracije litijuma i drugih elemenata, ali se njihov hemijski sastav razlikuje od lokacije do lokacije. Konkurentski joni, temperaturna ograničenja i rizik od stvaranja naslaga mogu otežati postupak. Selektivnost ekstrakcije, vek trajanja sorbenta i troškovi regeneracije utiču na to može li se resurs od geološkog potencijala razviti do proizvodnje koja može da se finansira.
Projekat navodi da zajednička proizvodnja ne uklanja geološke ni procesne rizike, ali može uticati na ekonomiku tamo gde sastav fluida odgovara ekstrakciji. Za Evropu, korišćenje geotermalnih sirovina deo je šireg nastojanja da se razvijaju nekonvencionalni domaći resursi, umesto oslanjanja isključivo na konvencionalne rudnike.
Sledeći korak je terenska validacija, kojom treba pokazati da sistemi mogu neprekidno da rade, upravljaju naslagama i nečistoćama i održavaju stope iskorišćenja tokom dugih perioda rada. Kontinuiran rad i održavanje stope iskorišćenja predstavljaju ključne inženjerske provere pre industrijske primene.
